Keco: Očekuje se velika nestašica junećeg mesa, uvozimo telad iz Rumunije

0
617
Agrosaveti---Otkupna-cena-junadi---01

Prema najnovijim podacima Ministarstva poljoprivrede otkupne cene junadi i teladi su porastu. Međutim, predsednik Udruženja za tovnu junad Čedomir Keco kaže da je razlog tome slaba ponuda i da zbog visoke cene kukuruza i nedostatka kabastih hraniva mnogi poljoprivrednici odustaju od tova junadi.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

“Imamo situaciju u Srbiji da je mala ponuda teladi i da nije ravnomerna u odnosu na interes dobavljača za obnavljanje tova. Tako se ciklično javljaju potražnja i kupovina, a to utiče na povećanje cena, jer nema dovoljne ponude. Zbog toga uvozimo telad iz Rumunije. Cene teladi iz mlečnog govedarstva su oko 350 evra po komadu, a sa druge strane cena vrste simentalac kreće se od 600 do 650 evra u zavisnosti od težine”, navodi Predsednik Udruženja za tovnu junad Čedomir Keco u razgovoru za Biznis.rs.

On navodi da će ponovo u Evropi i svetu krenuti veća potražnja za junećim mesom, ali da su mnogi domaći proizvođači odustali od tova. Za primer je uzeo Tursku, gde je u ponudi najviše juneće meso. “Ako zbog geopolitičke situacije u Turskoj bude 10 miliona turista više ove sezone, a inače ih ima oko 30 miliona, zamislite koliko će biti potrebno samo junećeg mesa. Da bi se zadovoljile potrebe takvog tržišta neophodan je uvoz koji je iz mnogih evropskih zemalja poput Poljske, Litvanije, pa čak i Rumunije ove godine zatajio”, naglašava predsednik Udruženja za tovnu junad.

Adama Sultan 1120x180

Cena junadi porasla je, ne samo u Srbiji, već i u svetu, gde se kreće od 2,9 do 3,2 evra, a neke tovne rase i od 3,4 do 3,5 evra za kilogram. Kako dalje navodi, glavni problem je to što su destinacije sa jeftinom junadi udaljene po osam hiljada kilometara poput Brazila, Čilea ili Argentine, odakle su čak i arpaske zemlje snabdevale svoje tržište.

PROČITAJTE I...  Mladi stočar iz Topole i svakodnevna borba za opstanak

“Očekuje se velika nestašica junećeg mesa, naročito sledeće godine, ali se baš zato isplati baviti uzgajanjem, jer su otkupne cene visoke i postoji potražnja”, naglašava Čedomir Keco. Kada je reč o stanju u Srbiji, naš sagovornik smatra da situacija nije obećavajuća, s obzirom na to da se sa nekadašnjih 14.000 gazdinstava broj odgajivača smanjio na 9.600.

galenika pylon 1120x85

“Sada je broj grla, odnosno broj junadi u tovu, u odnosu na broj odgajivača u proseku šest grla po farmi. Većinu ponude čine male, takozvane socijalne farme, čije postojanje nije opravdano ekonomski niti njihovi vlasnici vode računa koliko košta taj tov, već proizvode junad za sezonu, pred prolećnu setvu. Tada prodaju recimo 4-5 bikova. To su oblici pomoćnog finansiranja, što često utiče na cenu kvalitetne junadi. Mali proizvođači prodaju samo da bi prodali i cena bude nerealno niska, tako da su oni koji se ozbiljno bave uzgojem u problemu”, zaključuje Keco.

Izvor: Biznis.rs

Prethodni tekstNedimović ima rešenje: Maline će brati sezonci iz drugih zemalja
Sledeći tekstKako popraviti kvalitet zemljišta

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime