Kakav ćemo prinos u žetvi da ostvarimo zavisi od više faktora, jedan od najvažnijih je kakvo je zemljište i koliko hrane pružimo biljci. Nije dobro đubrenje napamet, bez saveta sa stručnjacima, jer na taj način biljci dajemo ili premalo ili previše hraniva. Zemljišta u Srbiji gube na kvalitetu i u većini slučajeva ne možemo da iskoristimo njihov puni potencijal. Postavlja se pitanje zbog čega je tako, gde naši poljoprivrednici greše i šta bi trebalo da preduzmu kako bi ostvarili maksimalne rezultate?
Interesantno je da smo među prvima u Evropi formirali odsek za melioraciju zemljišta, ali smo se veoma malo pridržavali preporuka.
Najveći oblik degradacije zemljišta Srbije je stalni gubitak organske materije. Polovinom prošlog veka, više od 70% površina Vojvodine je imalo zemljišta sa visokim sadržajem organske materije, dok su danas zastupljene zanemarljive površine u ovoj klasi. Trend gubitka organske materije i dalje raste. Vojvodina kao najmanje pošumljena regija Evrope, od titule „evropske žitnice“, kako smo je nekada označavali, danas se polako pretvara u nešto što bismo nazvali „agrarna pustinja“, navodi Klima 101.
Rešenja za popravku kvaliteta zemljišta
Jedan od načina da se popravi struktura zemljišta, ali i da se neutrališe pH kiselih zemljišta je i upotreba saturacionog mulja, koji se dobija kao nus proizvod u šećeranama i potpuno je besplatan. Šećerane kažu da je slabo interesovanje ratara, i da saturacionog mulja ima u ogromnim količinama. Količine za primenu zavise od hemijske analize zemljišta i kreću se od 1 tone do više tona po hektaru. Popravlja strukturu zemljišta, jeftino je đubrivo, neutrališe kiselost zemljišta, osetno povećava prinose, bolji je kvalitet plodova.
Održivi sistemi obrade zemljišta poput redukovane i konzervacijske obrade predlažu se kao put ka očuvanju kvaliteta zemljišta. Minimalno „uznemiravanje” zemljišta obradom i održavanje zemljišta pod stalnom vegetacijom (umesto golog razoranog zemljišta) doprinose očuvanju organske materije.
Raciona upotreba đubriva i pesticida
U našoj zemlji još uvek nije potpuno zaživeo sistem analize zemljišta i vođenja knjige polja, odnosno evidencije o količini primenjenih đubriva i pesticida na svakoj parceli. Uz ove podatke, došlo bi se i do racionalnijeg korišćenja đubriva. Knjiga polja je potreba, a ne luksuz.
Redovnom merom analize zemljišta stvaraju se ogromne uštede. Analiza zemljišta kao veoma važna agrotehnička mera, prvi je korak koji pomaže da utvrdimo sastav i kvalitet zemljišta. Sa đubrivom ne treba ni preterivati, jer višak jednog elementa smanjuje rastvorljivost drugih elemenata u zemljištu.
Dobra vest je da u poslednje vreme sve više ljudi donosi zemljište na analizu. Agrohemijska analiza zemljišta obuhvata ispitivanje kiselosti zemljišta, kalcijum-karbonata, kalijuma, fosfora, azota i humusa, kao i preporuku za upotrebu vrste i količine đubriva. Analiza zemljišta je najvažnija mera koja nam pokazuje šta je tačno biljci potrebno.
Neophodno je da ojačamo svoju proizvodnju, kao nekada, i da smanjimo uvoz, jer bez dobre domaće industrije đubriva nema ni valjanog prihoda.
