Popisivači su na terenu svakodnevno do 15.12. Treba da popišu oko 680 000 poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji cele zemlje. Pitanja su uglavnom vezana za zemljište, za mehanizaciju… Kakva su iskustva popisivača, a šta kažu poljoprivrednici?
„Mogu da kažem da razlika od pre 10 godina i sada jeste u tome da manje ima malih poljoprivrednika. Sve naginje ka većim proizvođačima“, kaže Milana Pilić jedna od popisivača.
Đorđe Pilić, naš domaćin, poljoprivredom se bavi od kad zna za sebe. Ima dve njive na oko desetak kilometara od kuće i na njima se bavi ratarstvom, povrtarstvom, voćarstvom… Iako nije godinama obnavljao mehanizaciju, kaže da je zadovoljan onim što ima.
U južnobačkom okrugu do sredine decembra će biti popisano oko 38 000 poljoprivrednih gazdinstava, u gradu Novom Sadu oko 900.
Prvi popis nakon pola veka sproveden je pre 10 godina, uz malo drugačiju organizaciju nego danas, kaže Zvezdana Dimitrijević, regionalni koordinator u popisu poljoprivrednih gazdinstava.
Prvi rezultati će se znati 30. januara 2024. Kako bi se izbegle nesuglasice pre početka popisa blizu 3000 popisivača imalo je petodnevnu obuku.
Zakon o popisu poljoprivrede nalaže da se popisuju sva poljoprivredna domaćinstva, bez obzira na to da li su pravna lica, preduzetnici ili fizička lica. Adresar koji broji oko 680 000 gazdinstava, a po kojem popisivači rade nastao je uparivanjem 4 evidencije registra poljoprivrednih gazdinstava i poslovnog statističkog registra koje vodi Zavod za statistiku, zatim registra poljoprivrednih gazdinstava koje vodi ministarstvo poljoprivrede i popise stanovništva. Pitanja su jednaka u celoj evropi kako bi podaci kasnije mogli da se porede.
Osnovni ciljevi su da se popiše koliko čega ima kako bi se napravila baza podataka na osnovu koje će se donositi održive agrarne politike. Od njih će dobrobit imati svi, a posebno proizvođači.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
