Neobična i jedinstvena božićna zvezda je biljka koja je našla posebno mesto u religiji, kulturi i istoriji. Predstavlja jedan od najlepših prazničnih poklona damama. Zato sa vama delimo legendu o božićnoj zvezdi, ali i praktične savete kako da je negujete da vam cveta i traje što duže.
Božićna zvezda potiče iz Meksika. U prirodi raste kao grm, a može da poraste čak do 3 metra. Botaničko ime euforbija je dobila po imenu omiljenog dokotra numidijskog kralja Jube koji se zvao Euphorbusu. Po predanju, on je prvi upotrebio otrovan sok iz ove biljke kao lek. Kao i gotovo svaka biljka i božićna zvezda ima više imena. Još jedno ime na koje možete da naiđete – to je poinzecija. Ovo ime je vezano za „zapad“, a dobila ga je po Robertu Poinzecu koji je ovu biljku prvi put doneo u Severnu Ameriku.
Božićna zvezda predstava simbol božićnog praznika, iako se hrišćanski svet sa njom upoznao tek u 17. veku. Kakvu priču krije božićna zvezda i zašto je tražena baš u ovo vreme?
Istorija, lekovitost i simbolika božićne zvezde
Priča o ovoj biljci se proteže stotinama godina unazad, a kreće iz Meksika u 14. veku. Njen mlečno beli sok se upotrebljavao da umanji siptome groznice. Pored toga, koristila se za pripremanje crvene i ljubičaste boje za odeću, a Asteci su je smatrali za simbol čistoće.
Njena put u božićnu tradiciju započeo je u 17. veku. Legenda kaže da je siromašna devojka po imenu Pepita došla da prisustvuje ceremoniji rođenja Isusa. Nije imala dovoljno novca da kupi poklon koji se u to vreme prinosio Hristu kao dar, pa je sakupila gomilu samoniklog bilja pored puta i napravila buket.
Ipak, Pepita nije bila mirnog srca, već je mučilo to što nije mogla više da ponudi Isusu i požalila se rođaku. Na to joj je on odgovorio da će svaki poklon, pa i onaj najsiromašniji, ako je dat čistog srca i sa iskrenom ljubavi, biti prihvaćen u Njegovim očima.
Samo što je devojka svoj buket priložila kao poklon, zeleni korov je čudom na vrhu dobio sjajne vatrenocrvene cvetove, danas svima dobro poznate. Od tada, pa do dana današnjeg ova biljka je u svetu poznata pod nazivom „Flores de Noche Buena“ ili „Cveće svete noći“.
Postoje i druga predanja, a jedno od njih ovu biljku povezuje sa Betlehemskom zvezdom, tvrdeći da božićna zvezda simbolizuje zvezdu repaticu koja je u svetoj noći pokazala put trojici kraljeva do novorođenog Isusa.
Šta se u realnosti dešava?
Sve ove priče i legende inspirisane su jedinstvenom karakteristikom božićne zvezde. Baš negde oko Božića biljka počinje da cveta. Ono što mi nazivamo cvetovima u stvari su listići – brakteje koji okružuju gotovo neprimetne cvetove i koji se boje, najčešće, u vatrenocrvenu boju stvarajući jedinstven kontrast.
Cvet je vrlo mali i sastoji se od zelenih ili žutih bobica, sakupljenih u štitastu cvast na kraju grane, okruženih rozetom brakteja. Brakteje mogu biti crvene boje, ali i roze, bele i žute. Uloga ovog obojenog lišća na vrhu biljke je da različitim bojama privuku insekte koji je oprašuju.
Održavanje i nega božićne zvezde u saksiji
Kao saksijska biljka, božićna zvezda može da poraste 30-40 cm. Reč je o biljci kratkog dana. Cvetanje traje od oktobra do februara.
Božićna zvezda voli mekanu, humusnu zemlju, a treba dodati malo peska. Ne odgovara joj direktna sunčeva svetlost. Idealna tempetura za rast i razvoj je 12-25 stepeni Celzijusovih. Traži visoku vlagu vazduha, te je treba držati na podmetaču s vlažnim kamenčicima, a ne treba preterivati sa zalivanjem.
Kako bi biljka procvetala neophodno je da ima 12-14 sati tame. To se postiže tako što se biljka prekrijue tamnim platnom ili kutijom. Ovo skraćivanje dana se radi 8 nedelja svakog dana. Ukoliko dobije svetlost, neće moći da napravi intezivne crvene listove (brakteje).
Biljka ne raste dok su brakteje crvene, te ne treba dodavati đubrivo u tom periodu. Nakon što procveta ne treba je pomerati, jer je to stres za biljku i može da odbaci i cvetove i listove.
Posle opadanja crvenih listova treba je pustiti da miruje na nižoj temperaturi (12-16 stepeni) oko 2 meseca, kako bi mogla da cveta i naredne zime. U ovom periodu treba je slabo zalivati, gotovo puštajući da se kompost isuši.
Kada završi u martu sa cvetanjem, sve grane potrebno je orezati na jednu trećinu njene ukupne visine, iznad mesta granjanja. I ovo je neophodna mera kako bi se obezbedilo cvetanje, jer se cveće formira na jednogodišnjim granama. Rezove posuti pepelom od cigarete ili suvim peskom kako ne bi gubila mlečno beli sok, jer je to slabi.
Zašto listovi žute
Listovi žute uglavnom zato što je problem sa korenom, a najčešći uzrok može da bude previše vlage. Višak vode dovodi do pojave gljivičnih bolesti. Zato je umereno zalivanje kjlučna mera nege ove predivne biljke. Najbolje je zalivati je odstajalom vodom, svaki drugi-treći dan. Da li je potrebno zalivanje, može da se proceni tako što se vidi da li je gornji sloj zemlje suv i da li je saksija lagana kada se podigne. To znači da je zemlja suva i da je potrebno zalivanje. Saksija sa biljkom može, takođe, da se uroni u vodu jednom nedeljno.
Ukoliko je zemlja previše vlažna, onda treba da se sačeka da se zemlja osuši do sledećeg zalivanja, a pre toga posuti preventivno malo cimeta po zemlji, jer će on sprečiti truljenje korena i napad gljivica.
Bolesti i zaštita
Bolesti koje se javljaju na božićnoj zvezdi su trulež korena, trulež vrata korena i trulež bazalnog dela stabla koje izazivaju zemljišne fitopatogene gljivice kao što su: Pythium ultimum, Rhizoctonia solani, Botritis cinerea i Phytophtora sp. Kako biljku zaštititi savetuje dipl. Inž. Jelena Grbić.
Infekcije gljivicom Pythium ultimum najčešće su rano u jesen u vreme ukorenjavanja reznica, ali i kasnije. Jače razvijene reznice venu i uginjavaju. Na starijim biljkama zaraženi korenovi su tamnosmeđe boje, dok zaražene biljke na dnevnim temperaturama često uvenu ali se tokom noći oporave. Ako duže prežive, prerano cvetaju i gube listove. Mere suzbijanja se sastoje od uklanjanja obolelih biljaka i korišćenje fungicida na bazi propamokarb-hidrohlorida.
Rhizoctonia solani se javlja na starijim biljkama, na kojima izaziva lisnu pegavost ili rak stabljike. Donji deo stabljike postaje tamnosmeđ i sasuši se. Na listovima nastaju suve smeđe pege nepravilnog oblika. U uslovima povišene temperature i visoke relativne vlažnosti vazduha na pegama se razvija svetlosmeđi plih, najčešće na stabljici neposredno iznad zemlje. Stabljike na kojima se razvijaju smeđe lezije najčešće uvenu. Razvoju bolesti pogoduju umerena temperatura i visoka reletivna vlažnost vazduha. Zaštita se sastoji od uklanjanja obolelih biljaka i prskanja jednim od fungicida na bazi propamokarbhidrohlorida.
Sivu plesan koju uzrokuje Botritis cinerea, javlja se u svim razvojnim fazama biljke, ali najosetljivije su potpuno razvijene biljke spremne za prodaju. Simptomi se javljaju u vidu smeđih pega na obodu listova i na braktejama. Na pegama se vremenom razvije sivkasta prevlaka od reproduktivnih organa gljive. Ova bolest se redovno javlja u staklenicima/plastenicima, gde nije dobro regulisano provetravanje. Infekciji pogoduje vrlo visoka relativna vlažnost vazduha (viša od 90 %), dok temperatura nije bitna, dobro se razvija u rasponu od 1-30 o C. Zaštita se zasniva na redovnom provetravanju u cilju snižavanja relativne vlage. Hemijsko suzbijanje se sastoji od korišćenja fungicida na bazi fenheksamida.
Phytophtoranicotiana prouzrokuje propadanje starijih biljaka. Prvo se javljaju simptomi na korenu koji dobije mrku boju. Na bazalnom delu stabljike razviju se purpurno crne, vlažne lezije, koje se brzo šire sa stabljike na brakteje koje uvenu. Na listovima tih stabljika u početku nastaju male uglaste suve sivosmeđe pege, koje ubrzo zahvate veće površine lista. Peteljke pocrne a listovi ostaju da vise na stabljici. Gljiva se razvija u uslovima povećane temperature iznad 30 oC i vrlo visoke relativne vlažnosti vazduha. Širi se zaraženom zemljom, vodom i zaraženim biljnim materijalom. Zaštita se sastoji od uklanjanja obolelih biljaka, korišćenje sterilnog supstrata, umerenog zalivanja. Hemijsko suzbijanje se sastoji od preventivnog zalivanja nekim od fungicida, npr. na bazi propamokarb-hidrohlorida.
