Ratari koji su jesenas zasejali pšenicu sa nestrpljenjem očekuju sneg i mraz kako bi se sprečila šteta koja može da nastane zbog naglog bokorenja i rasta pšenice usled visokih temperatura.
Visoke temperature za ovo doba godine su nas sve iznenadile. Ukoliko se ovako nastavi poljoprivrednici koji su jesenas posejali pšenicu, a koja ubrzano napreduje, biće prisiljeni da koriste regulatore rasta, što će dodatno povećati i onako visoke troškove proizvodnje.
Kako navodi Draško Živković iz Malog Crnića u Braničevskom okrugu pšenica je u dobrom stanju. Rano posejana je naglo izrasla, povećava lisnu masu, a slabije razvija koren. Pšenica koja je kasnije zasejana je nižeg rasta i u boljem stanju.
„Sada je potreban sneg i mraz kako bi se zaustavio njen rast i kasnije poleganje, a posledica toga bi bila slabiji prinos“, kaže Živković za Betu, koji pod pšenicom ima 30 hektara.
Zaštita od štetočina neophodna
Prema rečima predsednika Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovice Jakšića iz Bavaništa u Banatu jesenas su pšenicom zasejane veće površine nego 2021. godine iz straha da će, zbog prošlogodišnje suše, prolećna setva biti rizičnija.
„Pšenica, koja je rano zasejana u jesen prošle godine, je u lošijem stanju nego kasnije zasejana i zbog sunčanih dana napali su je insekti, pa su pojedini poljoprivrednici morali već da je zaprašuju“, rekao je Jakšić koji pšenicom zasejao oko 350 hektara. On ne pmati da je skoro pšenica prskana protiv štetočina, ubrzo posle setve.
Izvor: Ekapija
