Ovce porodice Ćosić iz Ravnog sela nadaleko poznate
Porodica Ćosić iz Ravnog sela kod Vrbasa, jedna je od nadaleko poznatih koja se bavi ratarstvom, ovčarstvom i konjarstvom. U celokupnoj proizvodnji učestvuju podjednako otac i dva sina. Nije samo imanje ono što ih spaja. Zajednički imenitelj im je i muzika pošto i kao tamburaška grupa svuda nastupaju zajedno. Filip Ćosić, koji je treća generacija Ćosića koja se bavi poljoprivredom, jedan je od sinova koji će naslediti očevo gazdinstvo i nema nameru da napušta svoje rodno selo. Kaže da se prvenstveno bave ratarstvom na oko 150 jutara zemlje. Dominantne kulture su im kukuruz i soja a gaje i lucerku i pšenicu, pre svega za ishranu ovaca.
I za njih je prošla godina, sa žaljenjem dodaje ovaj mladi proizvođač, bila izrazito nepovoljna, rod im je gotovo prepolovljen ali su našli računicu pošto se bave i stočarstvom, snalaze se kako znaju i umeju. 2009-te godine, imali su svega pet ovaca a tri godine kasnije kupili su dvadeset umatičenih grla rase virtemberg. Danas imaju 105 umatičenih grla. Od pozitivnih karakteristika rase ovaca za koju su se opredelili, Filip izdvaja dobru podnošljivost štalskog držanja, dobre su majke, lako se jagnje. Smatraju da je prednost držanja na jaslama svakodnevna kontrola jaganjaca i majki a plodnost dolazi kao rezultat dobre genetike, ishrane i uslova držanja. Za ishranu koriste koncentrat, silažnu i kabastu hranu, koja se proizvodi na njihovom imanju a kupuju samo lomljeni kukuruz.
Ćosići su najviše usredsređeni na kvalitet priplodnog materijala, jer se na tržištu može postići bolja cena nego za konzumnu jagnjad. Ovce sa njihovog imanja danas se nalaze u štalama širom Srbije a njihova grla izuzetno su cenjena i na brojnim regionalnim sajmovima.
I na kraju, kada se sve uzme u obzir, puno je to svakodnevnog posla i obaveza i kalkulisanja zarad vernosti kvalitetnoj proizvodnji kojoj porodica Ćosić već decenijama teži. Iako slika stočarstva u Srbiji nije ružičasta, kako primećuje ovaj mladi domaćin, i pored sve problematike, ne vidi sebe van svog sela, zbog duga svom dedi koji je započeo proizvodnju ali i zbog svoje dece jednog dana, za koje se nada da će nastaviti da se bave ovim teškim ali lepim poslom.