Ishrana priplodnih krmača podrazumeva tri faze i svaka od njih podrazumeva poseban režim ishrane. Neodgovarajuća ishrana ima niz posledica, kao što su povećanje smrtnosti embriona, utiče na njenu kondiciju, na proizvodnju mleka, pa time i razvoj prasadi, itd.
Ishrana priplodnih krmača se razdvaja na tri faze:
– ishranu suprasnih krmača,
– ishranu krmača u laktaciji i
– ishranu krmača u periodu oplodnje.
Nepravilna ishrana u periodu suprasnosti može da poveća mortalitet embriona. Ukoliko se na ishranu ne obrati pažnja u fazi laktacije, to će direktno uticati na proizvodnju mleka i razvoj prasadi. I na kraju, nepravilna ishrana u periodu oplodnje može da dovede do smanjenja broja zrelih ovula sposobnih za oplodnju.
Ishrana suprasanih krmača
Suprasna krmača ne sme da bude mršava, ali ni predebela, jer će teže da se prasi, a plodovi se često nedovoljno razvijaju, dok oprašena prasad nisu vitalna. Najbitnija je ravnomerna ishrana tokom celog perioda suprasnosti sa nešto povećanim obrocima u zadnjoj trećini suprasnosti, jer je razvoj ploda intezivan u toj poslednjoj trećini graviditeta.
Suprasne krmače treba hraniti tako da starije krmače povećaju težinu za oko 30 kg, a prvopraskinje 45-50 kg. Ukupna količina suve materije ne bi trebala d pređe 1,5-2% telesne težine krmače.
Tokom zimske ishrane osnovna hraniva su koncetrovana žita, uz dodatak uljanih sačmi i hraniva animalnog porekla. Letnja ishrana se bazira na većim količinama zelene mase, posebno lucerke. Kvalitetnom lucerkom može da se zadovolji 50% potreba u prvoj polovini suprasnosti, a u poslednjoj trećini oko 30% potreba. Ostatak potreba se zadovoljava koncentrovanim smešama.
Po pravilu, hrane se dva puta dnevno. Hrana može da se daje suva, a može i da se vlaži (na ovaj način se smanjuje rasturanje). Čistu vodu mora da ima uvek dostupnu.
Visokogravidne krmače ne smeju da dobijaju veliku količinu kabaste hrane kako bi se izbegao uzajamni pritisak digestivnog trakta i ploda.
Izbegavanje mastitisa
Kako bi se izbegao mastitis, preporuka je da se smanje obroci nekoliko dana pred prašenje. Na dan prašenja, krmačama se daje hrana ili mlaki napoj od mekinja koji se, takođe, daje prvi dan nakon prašenja. Potrebne količine hrane postižu se obično peti dan po prašenju, kada se prelazi na ishranu krmača u laktaciji.
Ishrana krmača u laktaciji
U prvim danima laktacije krmača troši i svoje rezerve za proizvodnju mleka, s obzirom da ne može da konzumira dovoljnu količinu hrane i za sebe i za proizvodnju mleka. Za ishranu krmača u laktaciji može da se primenjuje pravilo: 1 kg hrane za krmaču plus pola kilograma za svako prase. Krmače, koje imaju 10 i više prasadi, hrane se po volji, jer ne mogu da konzumiraju više suve materije nego što im je potrebno. Inače, u principu, krmače u laktaciji konzumiraju dnevno 3% hrane od svoje težine.
Ishrana krmača u fazi oplodnje
Ovde je naročito bitna kondicija kmrače pri zalučenju. Mora biti u dobroj kondiciji, ni mršava, ni predebela. Iscrpljena životinja se mora hraniti pojačanim obrocima kako bi se što pre nadoknadila telesnu masu.
Najveći broj autora preporučuje „flašing“ sistem. Suština je da se krmače pre i posle oplodne hrane obilnije i kvalitetnije nekoliko dana. Na taj način se stimuliše stvaranje većeg broja jajnih ćelija i postiže bolja oplodna. Posebno se preporučuje za krmače koje su više iscrpljene u periodu dojenja. U takvim slučajevima obrok se povećava i za 30% u odnosu na potrebe.
Bolja oplodnja se postiže i dodavanjem vitamina A, De i E u nešto većim količinama pre i posle oplodnje.
Izvor: Poljoprivreda i selo (Prilog pripremljen u Agenciji za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi Republike Srpske)
