Sa jedne strane finansijska sredstava iz pretpristupnih fondova od velikog su značaja za poljoprivrednike. S druge strane, pristupanjem Evropskoj uniji otvara se veliko tržište bez carinskih ograničenja, koje može da uguši domaće poljoprivredne proizvođače. Kako je Hrvatska prošla kroz ovaj proces i koliko iskustva njihovih poljoprivrednika mogu da se primene u Srbiji?
Više od 40% poljoprivrednih gazdinstava nakon ulaska Hrvatske u EU je ugašeno. Samo uporni i oni koji su ozbiljno shvatili ovaj sektor privrede danas posluju.
Igor Rešetar se od 1992. bavi proizvodnjom mleka, koja je najviše pogođena u Hrvatskoj, nakon korišćenja pomoći iz fondova, uvećao je proizvodnju, ali se i dalje bori za opstanak.
Preman njegovim rečima, poslednjih 20 godina stalno je u zaduženjima i konstantno mu je potrebno sufinansiranje, jer gde god da aplicira za subvencije mora prvo sam da isfinansira sve da bi dobio neki povraćaj.
Evropsko tržište ne prašta greške
Bivša članica pregovaračke grupe Ružica Gelo ističe da je članstvo u EU dobra prilika za one koji su uporni i ulažu maksimalno znanje i trud da bi pratili konkurenciju.
Prema njenim rečima, da biste ušli u trku i iskoristili sredstva iz pretpristupnih fondova, korišćenje konsultantskih usluga je neophodno, jer zbog minimalne greške ili propusta prilikom apliciranja možete ostati bez finansija.
Srećom, trošak angažovanja konsultanta se, po pravilu, sufinansira iz pretpristupnih i postpristupnih fondova, te se trošak izrade projekta deli između poljoprivrednog proizvođača i fondova EU.
Iskustva poljoprivrednih proizvođača u Hrvatskoj govore da korišćenje sredstava EU fondova pomaže u unapređenju poljoprivrede, ali isto tako nose sa sobom određena pravila i obaveze koji moraju da se poštuju da bi se opstalo.
Izvor: Ekapija
