Platforma “Treesury” uvodi inovativni način finansiranja poljoprivrede i povezivanja poljoprivrednika sa investitorima putem digitalnih tokena. Ovaj projekat predstavlja korak napred ka održivoj poljoprivredi, dok investitori dobijaju mogućnost da direktno investiraju u proizvodnju hrane i učestvuju u digitalnoj poljoprivrednoj revoluciji Srbije.
Prema rečima Jovana Paunovića, generalnog direktora kompanije Treesury doo, projekat je trenutno u pilot fazi, predstoji prolećna sadnja sadnica leske na plantaži u Čoki, ali postoji i plan za proširenje na druge kulture. Dugoročni cilj je omogućiti i poljoprivrednim proizvođačima pristup ovom modelu, koji će smanjiti rizike kroz postupak tokenizacije i digitalizacije proizvodnih procesa.
Modernizacija i digitalizacija poljoprivrede
”Naš tim čine stručnjaci koji izuzetno poznaju finansije i informacione tehnologije a to je ono što fali nekom prosečnom poljoprivredniku, pa i naprednijem. Blokčejn, veštačka inteligencija, ali i digitalna tehnologija koja se može primenjivati u poljoprivrednoj proizvodnji kroz upotrebu satelita, senzora i robota, su važni alati koji mogu uneti velike i značajne promene u poljoprivredi. Na taj način mi želimo da omogućimo poljoprivrednicima da oni putem Treesury-ija obezbede finansije za modernizaciju i digitalizaciju proizvodnje, kako bi se količina i kvalitet prinosa podigli na jedan viši nivo, uz obezbeđen plasman”, navodi Paunović.
Kako dodaje, da bi uključili druge poljoprivrednike, prvo treba da dokažu da ovaj projekat radi, da je uspešan način na koji prikupljaju sredstva, na koji digitalizuju proizvodnju i na koji obezbeđuju garantovani plasman. ”Kada to demonstriramo na našem slučaju onda će poljoprivrednici imati egzaktan primer kako to funkcioniše u praksi i moći će da se priključe, ukoliko žele”, napominje Paunović.
Zašto baš lešnik
Na pitanje zašto baš lešnik, on objašnjava da je lešnik deficitarna i veoma tražena roba na tržištu, ali i roba koja ima siguran plasman i velike industrijske kupce, što ga čini izuzetno atraktivnom investicionom prilikom za ostvarivanje pasivnog prihoda. Lešnik je u znatnoj meri otporan na nepovoljne vremenske uslove, štetočine i bolesti, a klimatski uslovi za uzgoj u Srbiji su izuzetno pogodni. Takođe, lešnik je kultura sa negativnim ugljeničnim otiskom, što znači da biljke tokom svakodnevnog procesa fotosinteze, u svojoj biomasi i zemljištu, zarobe veću količinu ugljenika iz ugljen dioksida, nego što se gasova staklene bašte emituje tokom proizvodnje takve kulture. Zahvaljujući tome, investitori povraćaj na investiciju realizuju ne samo od prodaje ploda lešnika, već i od prodaje ugljeničnih (karbonskih) kredita koji predstavljaju brzo rastuće i veoma perspektivno tržište.
Edukacija mladih poljoprivrednika
”Kroz ovaj projekat mi omogućavamo kvalitetan život ljudima na selu, edukaciju mladih generacija poljoprivrednika koji ostaju na selu, ali omogućavamo i investitorima sigurnu i dugoročno profitabilnu investiciju. Naš tehnološki model proizvodnje lešnika postavljen je u saradnji sa Institutom BioSens iz Novog Sada, evropskim Centrom za izvrsnost za primenu informacionih tehnologija u poljoprivredi, Aeres fakultetom u Holandiji, Institutom za voćarstvo u Čačku, USAID-om kroz inicijativu “Velika mala privreda“, koju realizuje ACDI/VOCA. Imamo saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj koja nama otvara mnogo lakši pristup velikim, institucionalnim investitorima. Recimo, lešnik može biti idealna dugoročna investicija sa predvidivim prinosima za penzione fondove”, objašnjava Paunović.
Kupovina tokena
Kupovinom jednog tokena, koji iznosi 102 evra, što je trenutna subvencionisana cena, investitor polaže prava na profit koji to stablo generiše. Ponuda je dostupna svim licima, kako fizičkim tako i pravnim. Kako se navodi u Belom papiru, očekivani prosečni godišnji prinos obračunat tokom 40 godina je između 12% i 15% u odnosu na uloženu glavnicu. Očekivano vreme za povraćaj glavnice je devet do 10 godina, nakon čega sledi tridesetogodišnji period pune rodnosti i visoke profitabilnosti.
