Problemi sa rodom i otkupom žita, naterali su mnoge poljoprivredne proizvođače u Pomoravlju da umesto hlebnog zrna počnu da gaje voće.
Žetva pšenice u ćuprijskoj opštini nikada nije duže trajala, a prema gruboj proceni, ostalo je nepožnjeveno više od hiljadu hektara, ocenjuje za Novosti diplomirani inženjer poljoprivrede Dragan Nikolić.
Problemi sa rodom i otkupom žita
Od 13. juna do 11. jula bilo je deset kišnih dana, a na teritoriji ove opštine palo je 106,4 litra po kvadratnom metru. Problemi sa rodom i otkupom žita, ne samo ove godine, naterali su mnoge poljoprivrednike da umesto hlebnog zrna počnu da gaje voće.
„Tužna su pšenična polja pomoravske žitnice na kojima se crni polegla, nepožnjevena pšenica. Na nekim parcelama kvalitet hlebnog zrna toliko je loš da će završiti kao stočna hrana po otkupnoj ceni od osam do 12 dinara. Zbog toga su mnogi poljoprivrednici rešili da pšenica ostane nepožnjevena“ – kaže Nikolić.
Ovogodišnji rekorder u prinosu pšenice Nenad Nikolić, iz sela Batinca, sa 10 hektara dobio je 72.000 kilograma. Rod je prodao po ceni od 17 dinara po kilogramu. Nepožnjeveno mu je, kaže, 17 hektara. Pošto ni prinos, ni kvalitet ni približno neće biti kao u slučaju požnjevene pšenice, najverovatnije će završiti kao stočna hrana.
Zbog loših meteoroloških uslova, koji utiču na prinose i kvalitet roda, mnogi ratari i stočari sve više se opredeljuju za voćarstvo i vinogradarstvo. Tako je poljoprivrednik Srđan Jovanović iz Batinca, nekadašnji rekorder u proizvodnji mleka, ove godine na tri hektara zasadio stabla jabuke.
Zasadili višnje
„Više od 30 hektara oranica u našoj opštini sada je pod višnjom sorte šumadinka, desetak hektara je pod kupinom loh nes, a sve je više hektara pod kruškom viljamovkom i drugim vrstama voća. Stotinak hektara zauzimaju novi voćnjaci i vinogradi u opštini koja je ranije bila žitnica Pomoravlja“ – ocenjuje Nikolić.
