Poljoprivreda Srbije: Između šupljih priča i velikih očekivanja

0
950
Agrosaveti - Problemi u poljoprivredi 01

Proteklih decenija voćarstvo je bilo jedna od retkih proizvodnih grana u Srbiji kojoj se predviđala svetla budućnost. No pad otkupnih cena proteklih godina i rezanje državnih subvencija doveli su ove nade pod veliki znak pitanja. Najavljuje li se krah maline i višnje i propast srpske poljoprivrede ili još ima šanse za drugačije modele razvoja?

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Može se reći da je situacija malinara i višnjara s juga Srbije tragična. Doveden je u pitanje opstanak uzgoja dve veoma važne kulture u srpskoj poljoprivredi, a nakon poslednjih događaja sasvim je sigurno da će izvestan broj proizvođača odustati od uzgoja jer se ne može živeti od njih, što se već i pokazuje na primeru malinara.

Uostalom, krvna slika celokupne poljoprivrede Srbije nije znatno bolja. Srbija je 2014. godine usvojila novu Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja. Prva stavka u strategiji koja bode oči je najavljeno povećanje učešća poljoprivrede u BDP-u Srbije sa sadašnjih 10% na 15 do 20%. Prvi scenario rasta poljoprivrede na 15 odsto BDP-a bi iziskivao rast na godišnjem nivou od 6,1% do 2023. Drugi scenario rasta na 20% BDP-a bi značio godišnji rast od 9,1 odsto. Koliko su te projekcije pompezne i neutemeljene u realnosti govori podatak da je za proteklih 20-ak godina rast srpske poljoprivrede u proseku iznosio oko 0,45% na godišnjem nivou.

ExelGrow Adama 1120x180

Rast investicija u poljoprivredi 10 do 15 odsto godišnje?

Između ostalog, u Strategiji se takođe planira da će rast investicija u poljoprivredi iznositi od 10 do 15 odsto godišnje. A kako stvari stoje sa investicijama? Za Tenis, najveću nemačku kompaniju za svinjogojstvo, je aktuelna vlast još od 2014. najavljivala da će otvoriti oko 8.000 radnih mesta u Srbiji. Na kraju je ispalo da će te brojke biti ipak znatno manje, odnosno, da će se otvoriti tek oko 250 radnih mesta. Takođe, investicije od 421 miliona evra će na kraju iznositi oko 100 miliona evra, ili četiri puta manje od najavljenih cifri.

PROČITAJTE I...  Nastavljaju se protesti: Proizvodnja na njivama i u štalama dotakla dno

Između šupljih priča i velikih očekivanja stručni tim eksperata koji je sastavljao grandioznu strategiju nije se setio da u nju ubaci određeni mehanizam koji bi u slučaju velikih tržišnih fluktuacija u pojedinoj kulturi pomogao proizvođačima, kao što bi to sada trebalo malinarima i višnjarima.

Galenika Fitofarmacija Flux 1120x185

Agrosaveti - Problemi u poljoprivredi 02

Na primer, u EU postoji tzv. interventna cena, odnosno mehanizam koji služi da država može intervenisati tako što kupi određene količine proizvoda i čuva ga do trenutka dok se cene na tržištu ne stabilizuju. Takav mehanizam bi recimo mogao preventirati katastrofalne scenarije koji su se dogodili malinarima i višnjarima.

Nema poljoprivrede bez podsticaja

S druge strane, subvencije u poljoprivredi nisu nikad bile manje. Od 2011. do 2018., subvencije po hektaru su gradualno pale sa 14.000 dinara do ovogodišnjih 4000 dinara. Poljoprivreda kao specifična privredna grana koja je uslovljena vremenskim prilikama odnosno izrazito nestabilnim tržištem poljoprivrednih proizvoda, da bi opstala, zavisi od državnih podsticaja. Aktuelna mizerija od subvencija samo pokazuje državno zanemarivanje ove strateške grane.

Infinito Bayer 1120x180 V01

Da stvar bude gora, cene goriva su nikad veće. Upravo su one nedavno izazvale blokade prometa u svim većim gradovima širom Srbije. I poljoprivrednici u Vojvodini su prošlog meseca organizovali jednodnevne traktorske proteste u kojima su tražili jeftinije gorivo oslobođeno akcize kako bi mogli uspešno da odrade žetvu. Međutim, nakon sastanka sa glavešinama u Ministarstvu poljoprivrede jedino što su dobili je još obećanja u koje više niko ne veruje.

PROČITAJTE I...  Vojvođanskim paorima jeftiniji krediti

Generalni zaključak nakon neuspešnih pregovora sa Vladom je da su poljoprivrednici izgubili pregovaračku snagu i mobilizacijski potencijal zbog svoje fragmentisanosti. Prema rečima Miroslava Crepaje, predsednika udruženja „Paor“ glavni uzrok tome je razbijanje jedinstva poljoprivrednika preko raznih poljoprivrednih udruženja i asocijacija koje je vlast formirala prethodnih godina kako bi uspostavila kontrolu nad njima.

Spyrale Adama 1120x1080

Zadrugarstvo kao šansa i izazov

Načinom na koji se država odnosi prema poljoprivredi, promašenim strategijama, neodrživo niskim subvencijama i sistematskim razbijanjem poljoprivrednika, teško će se promeniti postojeći negativni trendovi. Trenutno poljoprivrednici u Srbiji gube borbu za opstanak u postojećem sistemu. To se ponajviše odnosi na male poljoprivrednike koji čine većinu u strukturi poljoprivredne proizvodnje. Radi se o 631.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji koja su većinom porodični posao. Prema nezvaničnim brojkama, oko 1,4 miliona ljudi u Srbiji je uključeno u proizvodnju hrane.

Od prošle godine, na inicijativu ministra za regionalni razvoj, Milana Krkobabića, pokrenuta je akcija revitalizacije zadrugarstva u Srbiji pod imenom „500 zadruga u 500 sela“. Predviđeno je 25 miliona evra iz budžeta za osnivanje novih zadruga kroz period od tri godine. Prošle godine su 22 zadruge dobile sredstva za ulaganje u opremu i razvoj poslovanja preko navedene inicijative. Ono što je najvažnije u ovoj inicijativi, osim razvojnih sredstava na raspolaganju, jeste revitalizacija zadružnih principa u načinu poslovanja, odnosno, principi solidarnosti, jednakosti i zajedničkog planiranja.

PROČITAJTE I...  Komasacija se najbrže sprovodi u Vršcu

No u postojećoj poslovnoj klimi u Srbiji, koja ide na ruku velikim igračima, revitalizacija zadrugarstva predstavlja priliku za male proizvođače da se samoorganizuju i uspostave kontrolu nad proizvodima svog rada. Ujedinjenje proizvodnih kapaciteta i zajednički istup na tržištu se čini kao jedina šansa za male proizvođače da se odupru monopolu velikih i hirovima tržišta.

S obzirom na trenutni sistemski raspad poljoprivrednog sektora, osnaživanje ideje zadrugarstva ipak daje malu nadu i smernice kojim putem bi se moglo ići u budućnosti. No za to bi trebala veća pomoć – recimo kada bi država barem deo sredstava koja daje velikim stranim investitorima usmerila lokalnim malim proizvođačima.

Izvor: Agronews, B&F

Prethodni tekstŽitnica Pomoravlja prerasta u voćnjake
Sledeći tekstFarma krava i proizvodnja mleka u selu Nemenikuće

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime