Uginuće pčela je u porastu, a gubici nadmašuju sposobnost kolonija da se regenerišu. Samo u SAD je izgubljeno 44 posto svih pčelinjih kolonija – vrsta koje su neophodne za komercijalno oprašivanje biljaka. Druge vrste pčela su se približile masovnom izumiranju. Mikroroboti nisu novina i razvijaju se već godinama, a sa razvojem veštačke inteligencije njihova uloga postaje daleko šira od pukog oprašivanja biljaka.
Istraživači i inženjeri iz celog sveta se utrkuju u pravljenju mikrorobota koji dolaze u raznim oblicima i veličinama. Neki lete s propelerima i koriste čekinje konjske dlake obložene ionskim tečnim gelom za prikupljanje i prenos polena s jedne biljke na drugu, dok drugi imaju, čini se, neograničen broj funkcija.
Neki istraživači su se fokusirali na mikrorobote koji treba da pomognu pčelama. RoboRoyale nije jedina istraživačka organizacija koja pokušava da pomogne pčelama pomoću veštačke inteligencije. Kombinujući minijaturnu robotiku i veštačku inteligenciju, plan je da roboti pčele stimulišu poleganje jaja kod matice, tako što će je, na primer, hraniti pravom hranom u pravo vreme, piše Outside.
Kako piše Interesting Engineering, stvorena je prva robotska pčela koja može da leti kao prava. Bee++ ima četiri krila i prvi je robot koji leti u svim smerovima, zahvaljujući čemu može lakše da održava stabilnost i fokus na određene tačke tokom leta. Krilima maše 160 puta u sekundi, za razliku od prave pčele koja to može (samo) 100 puta.
Istraživači sa Instituta Wyss razvijaju RoboBees sisteme koji mogu da obavljaju bezbroj operacija u poljoprivredi, učestvuju u misija potrage i spašavanja, nadzorima različitih vrsta, poput nadzoru vremena, klime i okoline. RoboBee je manji od spajalice, izrazito lagan. Može kontrolisano da leti, a neki modeli RoboBee mogu čak i da pređu sa ronjenja na letenje, kao i da „plove“ na površinama koristeći statički elektricitet.
Osmišljavanje RoboBee-a motivisano je idejom da se razviju autonomni mikro-leteći roboti sposobni za samostalan, samousmeravajući let i za postizanje koordinisanog ponašanja u velikim grupama. U tu svrhu, RoboBee razvoj je podeljen u tri glavne komponente: telo, mozak i kolonija. Šta to znači?
Telo se razvija i konstruiše kao robotski insekt sposoban da leti sam uz pomoć kompaktnog i besprekorno integrisanog izvora energije. Razvoj mozga se bavi „pametnim“ senzorima i kontrolnom elektronikom koja oponaša oči i antene pčele, a mogu dinamički da osete i reaguju na okolinu. Fokus kolonije je na koordinaciji ponašanja mnogo nezavisnih mikro-robota kako bi delovali kao efikasna jedinica.
