Malo je poznata činjenica da je Vojvodina od 1972. do 1986. bila vodeći evropski region po proizvodnji kukuruza. Prosečni prinos je bio iznad sedam tona. Nažalost, severna srpska pokrajina, počev od devedesetih godina prošlog veka, ne samo da je izgubila taj primat, već se i udaljila od vrha Starog kontinenta kada su prinosi kukuruza u pitanju. Jedan od razloga za to svakako je nedostatak vlage u zemljištu. Potom male površine koje se navodnjavanju. Nedostatak novca – nemogućnost da se ulaže u đubrenje zemljišta, ali i sve veći manjak padavina u kombinaciji sa (pre)toplim, žarkim letima. Semiaridnu klimu ne možemo da menjamo, ali možemo navike i tehnologiju ratarenja, kako bismo je prilagodili potrebama kukuruza.
‚‚Evidentna je sve učestalija pojava sušnih godina, kao i velikih variranja kada su prinosi kukuruza u pitanju.‚‚ – kaže profesor posebnog ratarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, dr Dragana Latković.
‚‚Sušnom godinom se smatra svaka sezona koja ima manje padavina od višegodišnjeg proseka. Sada je praktično četiri od pet godina sušno. Slična je situacija i u većem delu Evrope, a suštinsko pitanje je kako se prilagoditi takvoj situaciji?‚‚
Posle koje kulture treba izbegavati setvu kukuruza
Posle suncokreta. Ova uljarica poseduje snažan korenov sistem koji, iako ne ide više u dubinu u odnosu na koren kukuruza, ima veću usisnu moć, najveću od svih ratarskih kultura na našim prostorima. Poznato je da suncokret zbog toga može prilično da „isuši“ zemlju. To kukuruzu posejanom posle njega može dodatno da stvori probleme.
Kako đubriti
‚‚Ovo je segment u kom ratari najčešće greše. Pravilno đubrenje utuče na pravilno formiranje korenovog sistema kukuruza. Naime, NPK đubriva treba zemljištu dodavatu u jesen, zato što su fosfor i kalijum slabo pokretni elementi, za razliku od azota. Pre eventualnog dodavanja azota u proleće, obavezno treba uraditi analizu zemljišta na sadržaj nitratnog azota. Taj podatak, uz onaj koji pokazuje koliko je bilo padavina tokom zimskog perioda (1. oktobar – 30. mart) pokazaće da li uopšte treba, a ako treba koju količinu azota eventualno dodati na parcele. Naime, azot je izuzetno pokretljiv u zemljištu. Ako se pretera sa unosom ovog elementa, dosta vlage može da ga spere u delove tla izvan korenovog sistema kukuruza. To znači bačene pare i uzaludan trud.‚‚ – upozorava dr Latković.
Vreme setve
Kada temperatura zemljišta bude 8-10 stepeni. Ako se predviđa sušna godina, kao ova – što ranije to bolje. Konkretno, to znači već početkom aprila, ne mora se čekati polovina ovog meseca.
Izbor hibrida i gustina setve
U praksi se pokazalo da hibridi kukuruza FAO grupe 600 imaju najveći genetski potencijal u našim uslovima ratarenja. Ipak, treba se polako okretati hibridima kraće vegetacije – FAO grupa 400 i 500.
Kada se kukuruz ranije seje, gušći sklopovi mogu da daju bolje rezultate i obrnuto. Ako je analiza pokazala dovoljnu količinu nitratnog azota i vlage, može se sejati 10 – 15% gušći sklop od planiranog.
Što se samog izbora hibrida tiče, dr Laktović savetuje ratarima da je najbolje da seju one za koje su se sami uverili da najbolje odgovaraju karakteristikama parcela i uslovima u kojima ih obrađuju. Ipak, preporuka je da se seju dva ili tri različita hibrida kukuruza, nikako samo jedan. Nove hibride treba probati na manjim parcelama, te se onda uz odogvarajuću agrotehniku, uveriti u njihove potencijale.
Obrada zemljišta
Klasična, svim ratarima poznata, ali uz bitnu napomenu. Izuzetno je važno sačuvati vlagu u zemljištu, te na vreme i pravilno zatvoriti zimsku brazdu. Takođe, izuzetno je poželjno plitko zaoravanje žetvenih ostataka nakon pšenice, takozvano ljuštenje strnjišta. Na taj način se prekidaju kapilarne pore u zemljištu i čuva dragocena vlaga u oraničnom sloju.
dipl. inž. poljoprivrede Dušan Knežić
