Organskih proizvođača još uvek je malo u Srbiji, ali ipak sve više. Još je međutim, manje onih koji se uporedo bave i organskom i konvencionalnom proizvodnjom i to već godinama. Ignjat Jurišić iz sremačkog sela Šuljam, jedan je od njih.
Sve je počelo tradicionalnom poljoprivrednom proizvodnjom kaže, da bi se tokom godina, prateći inovacije i trendove u poljoprivredi kao i kvalitet, opredelio i za organsku proizvodnju. Zatekli smo ga u zaoravanju pokošene organske pšenice i to sa najmlađim sinom, na samo jednoj od parcela porodice Jurišić.
Organska proizvodnja kao izazov
Organska proizvodnja je bila baš to, izazov, kaže naš domaćin i značajno je teža od konvencionalne. Takođe, nije ni isplativija. U pitanju je čist entuzijazam i ljubav prema poljoprivredi u pravom, nekadašnjem smislu reči.
Kada se sve što ovaj domaćin obrađuje uzme u obzir, nijedna kultura nije nosilac proizvodnje, ali iskaču one koje po godini budu dobre. I iz kog god ugla međutim sagledali, prinosi su u organskoj proizvodnji drastično manji.
Dok prinosi konvencionalne proizvodnje odlaze uglavnom domaćim otkupljivačima, organska pšenica, soja, kukuruz i druge kulture našeg domaćina, retko ostaju u Srbiji.
Organske kulture skuplje
U cenama gledano, organske kulture su skuplje u proseku od 20 do 30 odsto, te je prošle godine za tonu organskog kukuruza plaćano oko 380 evra. Prošla godina je međutim bila dobra i za konvencionalnu i za organsku proizvodnju, što ove na primer nije slučaj.
U celokupnoj poljoprivrednoj delatnosti ovog sremačkog proizvođača, svoje mesto našla je i semenska proizvodnja nekih drugih, neratarskih kultura, kao što su noćna frajla i mirođija.
Godina jeste teška za sve poljoprivrednike čini se, ali na njivi smo zatekli i podmladak porodice Jurišić, kojem nije teško. I to ne samo sada, kada sin Rastko ima 12 godina, već od početka upoznavanja sa porodičnom poloprivredom.
Nekada se kalkuliše, a ponekad i odustaje
Ratasrstvo, povrtarstvo, vinogradarstvo i pomalo stočarstva, konvencionalne i organske proizvodnja ne manjka, baš naprotiv. Da su subvencije malo bolje kaže, ne bi se moralo kalkulistai i odustajati od nekih kultura, ali s obzirom na to da nisu, svake godine se kalkuliše.
Stoga će Ignjat naredne godine odustati od nekih povrtarskih kultura koje iziskuju dosta i vremena i sredstava, a nisu isplative. Ipak, to neće biti slučaj sa svom ovom raznovrsnom proizvodnjom jer, kako kaže, to je ono što čini poljoprivredu i izazove zbog kojih u njoj ostaje.
Opširnije pogledati u prilogu.
