Sajmovi su najbolje mesto gde proizvođači mogu da se informišu o najnovijim trendovima u organskoj proizvodnji. Kako statistika pokazuje, primećen je značajan rast organske proizvodnje u Srbiji.
„Zabeleženo je da Srbija ima drugi i najveći rast površina pod organskom proizvodnjom u Evropi. Znači to je 62% između 2014. i 2015. godine. To su zvanične statistike. To je jedan dobar pokazatelj za Srbiju“ – kaže Prof. dr Snežana Oljača, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu.
Rast veći od evropskog – problemi domaći
Iako beležimo izuzetno visok rast u organskoj proizvodnji, naši proizvođači se suočavaju sa problemima koje njihove kolege iz Evrope nemaju.
„Naši proizvođači su u mnogo lošijoj situaciji nego proizvođač u EU, pre svega zbog subvencija. Subvencije za organsku proizvodnju u zemljama EU su zaista ogromne. Posetili smo farme u Austriji i imali prilike da u razgovoru, u susretima sa njihovim proizvođačima, se uverimo da oni svi imaju subvencije po hektaru od EU i po hektaru iz njihove države. Tako da se to ne može porediti.“
„Na primer, voćar koji ima 15 hektara jabuke, blizu Graca, ima 900 evra po hektaru subvencija, pola od EU, pola od Austrije. Austrija jeste jedna od vodećih zemalja po razvijenosti organske proizvodnje.“
„Naš proizvođač ima 2.800 dinara po hektaru i to je neuporedivo. To i jeste problem zašto ne mogu da budu konkurentni na tržištu. Ali sa druge strane, ne treba da se proizviđači oslanjaju samo na subvencije i da to radi zbog subvencija. To ne bi trebalo da bude motiv bavljenja organskom proizvodnjom“– istakla je prof. dr Snežana Oljača.
Potencijal tržišta organskih proizvoda
Uprkos svim obećavajućim statističkim podacima, domaće tržište organskih proizvoda još nije na onom nivou razvoja na kojem bi mogla da bude. Odnosno, nije u skladu sa prirodnim resursima sa kojima Srbija raspolaže.
„Potencijali su nam zaista ogromni. Na primer u Vojvodini imate najviše organske proizvodnje, ona je najintenzivniji region za poljoprivredu, onda možete da i u svim drugim regionima imate dobar potencijal. Jedini problem je onaj deo Srbije gde nema ljudi, jer znamo da je to radno malo intenzivnija proizvodnja. Neophodan je potencijal u ljudima, drugih potencijala imamo“ – objašnjava prof. dr Snežana Oljača.
Kako raste obim organske proizvodnje kod nas, tako raste i potražnja i na tržištu. Mali proizvođači gotovo uvek prodaju celokupnu proizvodnju. Porast zainteresovanosti domaćih potrošača dovelo je i do toga da organski proizvodi budu dostupniji i da se lakše pronalaze ne samo na pijacama, već i u velikim marketima.
