Skuplje krave za klanje SM rase na stočnoj pijaci u Užicu
Krave za klanje SM rase bile su skuplje tokom prve sedmice decembra na stočnoj pijaci u Smederevu. Najčešće su se mogle pazariti za 280 din/kg uz dobru ponudu i sasvim dobru prodaju ove kategorije goveda. U klanicama na području Zlatiborskog regiona otkuppljivani su tovni bikovi telesne mase preko 500 kilograma po dominantnoj ceni od 350 din/kg kao i predhodne sedmice. Otkupna cena tovne junadi telesne mase preko 480 kilograma bila je niža u odnosu na poslednju sedmicu novembra u klanicama na području južnobanatskog regiona, jer je dominirao iznos od 340 din/kg. Pad otkupne cene tovne junadi telesne mase preko 480 kilograma evidentiran je i u klanicama na području šumadijskog regiona. Dominirao je iznos od 360 din/ kg.
U klanicama na području Čačka i okolnih mesta vršen je otkup muške teladi SM rase telesne mase do 160 kilograma po dominanantoj ceni od 725 din/kg, dok je ista kategorija goveda samo ženska grla otkupljivana po ceni od 700 din/kg. Nije bilo promena otkupnih cena tovnih bikova SM rase telesne mase preko 500 kiograma i krava za klanje u klanicama na području jablaničkog regiona u odnosu na prethodni period. Dominantna cena bikova bila je 350 din/kg, dok je kod krava za klanje fomnirao iznos od 240 din/kg. Otkupna cena tovne junadi telesne mase preko 480 kilograma iznosila je 360 din/kg u klanicama na području srednjebanatskog regiona. Obim ponude bio je na prošlonedeljnom nivu, dok je broj otkupljenih grla bio nešto slabiji.
Skuplje tovne svinje i rast cene prasadi karakteristika prve sedmice decembra
Prema izveštaju reortera STIPS iz Vranja, protekle su sedmice na stočnoj pijaci u ovom gradu bila skuplja jagnjad, jarad i koze. Naime za jagnjad su potencijalni kupci trebali da izdvoje 525 din/kg, dominantna cena jaradi iznosila je 460 din/kg, dok je za koze trebalo izdvojiti 230 din/kg.
Na stočnoj pijaci u Čačku zabeležen je pad cene jagnjadi, pošto su se protekle sedmice najčešće mogla pazariti za 550 din/kg. Ponuda je bila dobra, a prodaja slabija nego prethodne sedmice. Pad cene jagnjadi zabeležen je na pijaci žive stoke u Kragujevcu, pošto je dominirao iznos od 530 din/kg. Glavni razlog je dosta dobra ponuda ali slaba prodaja grla protekle sedmice. Za razliku od njih skuplje su bile ovce u odnosu na prethodni period, pošto je dominirao iznos od 200 din/kg.
U klanicama na području šumadijskog regiona, takođe, je došlo do paga otkupne cene jagnjadi, jer je dominirao iznos od 530 din/kg. Otkupna cena jagnjadi bila je viša u odnosu na prethodni period u klanicama na području podrinjskog regiona, jer je dominirao iznos od 550 din/kg. Ponuda je bila dobra a obim otkupa prosečan. U klanicama na ovom području protekle je sedmice izostala ponuda jagnjadi, jaradi i ostalih kategorija ovaca i koza.
Žitarice i stočna hrana
Kukuruz okrunjen prirodno sušen upakovan u džakove najčešće od 50 kilograma bio je skuplji protekle sedmice na području Pančeva, pošto je dominirao iznos od 24 din/kg. U maloprodajnim objektima na području Kikinde došlo je do pada cena sojine sačme na dominantnih 109 din/kg i suncokretove sačme na dominantnih 55 din/kg. Prema izveštaju reportera STIPS iz Loznice na gazdinstvim u okolini ovog grada je došlo do pada cena kukuruza na 26 din/kg, lucerkinog sena u balama na 25 din/kg. Za razliku od njih skuplja je bila pšenica upakovana u džakove, pošto je dominirao iznos od 29 din/kg. Dominantna cena lucerkinog sena u balama iznosila je 25 din/kg na gazdinstvima u okolini Čačka. Ponuda je bila prosečna, prodaja solidna protekle sedmice. U maloprodajnim objektima na području ovog grada nije bilo promena cena, pa je za sojinu sačmu trebalo izdvojiti 100 din/kg, a za suncokretovu sačmu i lucerkino brašno 50 din/kg.
Dominantne cene pšenice, stočnog ječma i kukuruza upakovanih u džakove od 50 kilograma su iznosile 30 din/kg, dok je za stočno brašno trebalo izdvojiti 26 din/kg na pijaci u Čačku. Na piijaci u Kraljevu je zabeležen pad prodajne cene kukuruza prirodno sušenog, upakovanog u džakove od 50 kilograma na 30 din/kg, pa se izjednačila sa dominantnom cenom pšenice upakovane u džakove.
Agroinfo vest
Udruženje poljoprivrednika Naše mleko i Udruženje za spas i opstanak stočara Srbije doneli su odluke da započnu protest u petak, 13. decembra, iniciran rešenjima inspekcije Ministarstva poljoprivrede da se domaćinstava kod kojih je utvrdila nepravilnosti u poslovanju stave u pasivan status, odnosno da im se ukinu subvencije u periodu od pet godina. Nepravilnosti su od avgusta ove godine utvrđene kod 235 domanstava, kako je saopštilo resorno Ministarstvo, a među njima su domaćinstva kraljevačkog stočara i opozicionara Predraga Veljkovića, zatim aktiviste pokreta “Ne damo Jadar” Zlatka Kokanovića, i člana Inicijative za spas poljoprivrednika Srbije, Đoke Ćurčića iz Vilova. Do 13. decembra još desetak udruženja imaće sastanak na kome će doneti odluku da li će se priključiti protestu.
Blokade saobraćaja zbog stavljanja gazdinstava u pasivni status
Predsednik Udruženja Naše mleko Milan Pajić napominje da će to udruženje protest u petak početi u centru Bogatića, blokadom saobraćaja. “Stavljanjem gazdinstva u pasivan status država nam je objavila rat i nema nam druge nego da ratujemo ili kapituliramo. Represivnu meru stavljanja domaćinstva u pasivan staus država koristi kao pritisak i kao keca iz rukava da se, kada joj zatreba, obračuna sa protivnicima vlasti”, rekao je Pajić.
Dodao je da stavljanje domaćinstava u pasivan status može da se izrekne skoro svakom domaćinstvu u Srbiji jer ne ispunjava standarde oko odlaganja đubriva, korišćenja bionerazgradive folije i paljenja biljnog otpada na njivama, ali da država represiju primenjuje samo prema pojedincima. Pajić je rekao da brojna lokalna udruženja koja su danas poljoprivrednike koji su najavili protest nazvala lažnim poljoprivrednicima, registriovana po nalogu vlasti na nivou lokalnih samouprava prošle godine kada su započeli proteste, kako bi im se suprostavili, u saradnji sa vlašću.
Prema rečima Đoke Ćurčića, inicijativa za stavljanje njegovog domaćinstava u pasivan status pokretnuta je zbog drugačije setvene strukture na njivama od one koju je prijavio kada je to trebalo da učini, a da je setva krenula dva meseca kasnije i da ju je, zbog određenih okolnosti izmenio. On je rekao da će, stavljenjem domaćinstva u pasivan staus, izgubiti pravo na subvencije države, ali da to nije problem, koliko prodaja robe. “Kada prodajem poljoprivredne proizvode svi otkupljivači traže da sam aktivno domaćinsto zbog plaćanja i računa. To znači da neću moći da prodajem proizvode i to je udar na egzistenciju moje porodice”, rekao je Ćurčić. (agronews)
