Kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnju, sve su veći apeli da mladi ostaju na selu. Radi se na motivaciji mladih i da se vrate selu i sami započnu poljoprivrednu proizvodnju. Negde kao po pravilu uz mlade se vezuje i praćenje novih tehnologija, hrabrost da se odvaže na neke finansijske poduhvate ali i informisanost o fondovima i subvencijama.
„Malo je to duga procedura, papirologija velika i kontrolišete sve. Ovako jednostavnije. Osobno ovi koji su mlađi. Oni bi se opredelili za to, al malo je to problem. Treba vremena za te papire“ – priča Jovo Bojanić iz Bijelog Brda u Hrvatskoj.
‚‚Što se tiče potpora u ratarstvu to koristimo redovno, jer svi imamo pravo po hektaru. A na fondove smo probali e sad čekamo rezultate, videćemo šta će biti.‚‚ – objašnjava Darko Vujanović.
‚‚Nismo do sad. Pripremamo jedan program malo veći sad. Taj natječaj čekamo da li će biti do kraja ove godine ili početak iduće. Pripremamo dokumentaciju. Pa ćemo vidjet šta će biti od toga. Silos, sušara, otkupna stanica za žitarice.‚‚ – kaže Stjepan Knezević.
Iako nama još uvek daleki evropski fondovi, susedna Hrvatska ih se, kako kaže naš narod, ‚‚dokopala‚‚. U nestrpljenju da saznama koji su sve prednosti takvog sistema, razgovarali smo sa farmerima iz Hrvatske. Damir Šisl iz Šljivoševaca poljoprivredom se bavi već nekih 17 godina. Sam je započeo poljoprivrednu proizvodnju i sam je i razvija. Pomoć mladima uvek dobro dođe. Ali ko je zapravo mlad i kako se to definiše prema evropskim standardima?
‚‚E vidite, to je greška. Mladi poljoprivrednik je do 40 godina, ali ne stariji od 5 godina iskustva u poljoprivredi.‚‚ – pomalo rezignirano objašnjava Damir.
Podrška na početku je veoma važna. S druge strane, da li je zaista neophodno zanemariti duh i volju nekoga ko se sam godinama borio i trudio jer su to birokratske uzanse? Nekada je teško proceniti gde je granica podsticaja a gde rušenje morala. Da li su ti fondovi pomoć ili prepreka?
‚‚A svakako se nadam da jesu. Samo evo to je sad početak pa videćemo hoće li bit šta od njih.‚‚ – nada se Darko Vujanović.
‚‚Nisam mladi poljoprivrednik. Konkuriram isto kao i neki 60 godina, 50 godina poljoprivrednik, isto.‚‚ – kaže Damir Šisl.
Naša zemlja još ne mora da brine o ovim problemima i naši poljoprivrednici su još uvek dobro zaštićeni ove selekcije. A kada novac i stigne pitanje je u šta ga uložiti.
‚‚Uvek mi je prioritet poljoprivredno zemljište. Ako imam zemljište onda ću sve polako, postepeno nabavljat. Tako sam i od samog početka radio. Prioritet je zemljište, a onda za mehanizaciju šta ostane.‚‚ – objašnjava Darko Vujanović.
Mišljenja su oprečna. Mladima se aplikacija na ovaj vid finansiranja u buduću proizvodnju svakako isplati. Vide interes. Stariji su malo nepoverljivi pa se i teže odlučuju. Ulaskom u Evropsku uniju i otvaranjem vrata ka svim ovakvim fondovima, otvorio se i niz agencija koje se bave isključivo pisanjem projekata za ovu svrhu. Mogućnosti postoje, a vreme će pokazati da li su te mogućnosti dovoljne za apetite koje susedni farmeri imaju.