Tov bikova u selu Krćevac

0
1895
Agrosaveti - Tov bikova Krćevac 02

Otac Dragan i sin Đorđe Blagojević iz sela Krćevac kod Topole pre oko dve i po godine uputili  su se najpre u izgradnju objekta, a potom i u njegovo punjenje tovnim bikovima. Ni jedan ni drugi, kažu nemaju poljoprivredu u svojim profesijama ali imaju porodičnu ljubav prema poljoprivredi i vrednom radu.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Tovu bikova prethodilo je mlečno govedarstvo koje je zadržano u manjoj meri ali ono u šta poslednjih godina puno ulažu trebalo je da bude budućnost. Međutim, mladi Đorđe kaže da nije sve baš tako kako se činilo kada su počinjali.

„Sa tovom smo krenuli ovde, na imanju. Znači po završetku objekta počelo je to polako i izašli smo na nekih 40-tak grla, vremenom se taj broj menjao. Trenutno nismo u punom kapacitetu i nismo u stanju da napunimo objekat. Nisam kreditno sposoban kao mladi poljoprivrednik, a ne mogu ni od države da dobijem ništa kao mladi poljoprivrednik.“ – kaže nam Đorđe.

ExelGrow Adama 1120x180

Ovaj objekat i parcela na kojoj je sagrađen ima međutim mnogo dužu, više od veka staru priču koju su Blagojevići želeli da osveže i nastave, a onda je došlo sve ostalo.

„Zemlja je nekada pripadala familiji Blagojević  i onda je, pre nekih 100 godina, to prodato. Vlasnici se nisu menjali, menjali su se stanari. Godinama tu nije bilo nikoga. Sve je bilo zaraslo i zapušteno. Sređivanje parcele i privođenje nameni trajali su veoma dugo. Nije bilo ni struje i samo dovođenje struje,od trafo stanice koja se nalazi preko asfaltnog puta, koštalo je nekih hiljadu evra. Kapija, koja je bila tu, je ukradena. Svi kablovi sprovedeni kroz objekte su bili pokradeni – sve smo morali da radimo iz početka.“ – napominje Đorđe.

Galenika Fitofarmacija Flux 1120x185

Agro saveti - Tov bikova Krćevac 01

Ovaj objekat i parcela Blagojevića simbolično okupljaju nekoliko proizvodnjiratarsku, u okviru koje se obrađuje oko 50 hektara zemlje i mahom seju kulture za ishranu stoke, ali nedaleko odavde je i mala farma muznih krava. Mlečno govedarstvo Blagojevići su zadržali jer se veruje da mleko bez mesa ne ide, kaže Đorđe. Danas imaju oko 20 grla holštajn i simentalske rase ali kako imaju podmlatka, oko 240 l mleka na dva dana predaju mlekari i iskreni su i ovi proizvođači da mlečno govedarstvo u Srbiji nije trenutno na zavidnom nivou ali ni oni još nisu spremni od njega da odustanu. Tov junadi je malo drugačija priča.

PROČITAJTE I...  Zaštita stoke od insekata (muva)

„Mleko ne može bez tova, a tov ne može bez mleka – kako kažu neke babske priče. Od samog mleka novac dolazi svaki mesec, ali ništa ne dolazi onako „na gomili“, a sam tov ne može jer on dolazi samo  jednom godišnje ili, ako se naprave turnusi na mesec, dva, tri, pet.“ – kaže Đorđe.

Infinito Bayer 1120x180 V01

Dok mleko odlazi Imleku od kada su počeli sa tovom junadi Blagojevići meso prodaju klanicama i zadovoljni su tom saradnjom. Ipak, Đorđe kaže da mu nije bilo potrebno dugo vremena da uoči svu problematiku koja na tržištu postoji i uopšte ne jenjava.

„Podigli su cene otkupa malih, previše su ih podigli, preskupi su, a cena odraslog bika stoji na istom mestu već godinama. Znači to je najveći problem u Srbiji. Koliko će još zaživeti stočarstvo u Srbiji – videćemo. To su nakupci, država nema ništa sa tim ali mogla bi da donese neku odluku o tome i da se nešto reguliše.“ – ističe Đorđe.

Spyrale Adama 1120x1080

Agro saveti - Tov bikova Krćevac 03

Zanimljivo je da Đorđe ima svega 20 godina i već nekoliko godina unazad posvećen je porodičnoj poljoprivrednoj proizvodnji i, kao i pre, i u budućnosti ne vidi sebe daleko odavde već baš tu, na porodičnom gazdinstvu.

PROČITAJTE I...  Uzgoj ovaca čokanska cigaja u Sanadu

„Ja ne mogu da živim u stanu. Navikao sam i odrastao u prirodi. U gradu je sve malo i skučeno, a ovde je sve lepo zeleno, veliko prostranstvo. Rešio sam da steknem nešto za buduće generacije, kako će se to pokazati i da li ću uspeti – videće se.“ – priznaje Đorđe.

Objekat u čiju se gradnju Đorđe upustio zajedno sa ocem pre skoro tri godine, površine je 405 m kvadratnih i ima 10 boksova. Dosta toga je do sada urađeno po svetskim standardima, a nešto tek treba da se uradi.

„Urađena je prilično velika jama, rešetkast pod zbog lakšeg čišćenja, ventilacija je odrađena veoma dobro, svaki boks ima dole po tri prozora koji se otvaraju. Na hodniku, gore postoje prozori koji se otvaraju, zbog amonijaka i isparenja jer je promaja bitna zbog samih goveda. Nešto što nismo završili su oluci i nismo završili neke manipulativne hodnike spolja koji će biti sa ogradom i koristiće se prilikom samog otkupa bikova, a onemogućavaće bikove, kada se vrata otvore i oni izađu napolje, da se vrate unutra. Znači njihovo kretanje biće usmereno na vagu i zatim u kamion.“ – ističe mladi Blagojević.

Jedan od razloga zašto sve nije završeno kako su Blagojevići optimistično planirali tokom godina jesu, kaže Đorđe i brojne besmislice sa kojima se kod državnih organa i danas susreće. Sve je do sada uloženo iz ličnih sredstava i bez ijednog sredstva države iako je reč o veoma mladom poljoprivredniku sa ambicijama i daljim optimizmom.

PROČITAJTE I...  Uzgoj i farma svinja u Bajši

„Najveća je problematika sa državom i onim što reklamiraju kao pomoć mladim poljoprivrednicima i poljoprivrednicima uopšte. Jer jedno je reklama, a drugo stvarnost. Ja na primer nisam mogao da dobijem povraćaj sredstava za mešaonu, zato što nemam prijavljeno ni jedno grlo na sebe. Stoka je prijavljena na oca, a račun za mešaonu je glasio na mene i ne postoji način da se ova sredstva refundiraju jer ja imam račun, a nemam grla registrovana na sebe, a otac ima registrovana grla na sebe ali nema račun koji glasi na njega. Pitao sam za šta onda mogu da dobijem refundaciju sredstava, kratko su mi odgovorili da to mogu dobiti za opremu, ali tačan odgovor šta je to oprema, u mom slučaju, nisu znali da mi daju, jer sve što sam u svom zahtevu naveo kao opremu, po njima nije oprema.“ – ogorčen je Đorđe.

Ipak kako kažu lagali bi ako bi rekli da su mislili da će sve ići lako. Svesni su poteškoća  koje ih takođe tek čekaju ali ova proizvodnja oko koje su okupljeni upravo je ono što su Blagojevići sami izabrali, stoga će i dalje raditi na njoj proširujući je, koliko god budu mogli, a vreme će pokazati dokle i kada će stići.

Prethodni tekstKako ratari u Hrvatskoj vide EU fondove
Sledeći tekstUzgoj svinja i tov bikova u Vognju

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime