Poznata po organizovanju čuvene Kobasicijade, Turija je mesto u opštini Srbobran, u kojoj se većina stanovnika bavi poljoprivredom. Duduše, kako naš sagovornik Savo Kvrgić kaže, na selu su mahom ostali stariji meštani da se ovim poslom bave.
Savo je od malih nogu voleo životinje, a preko životinja je zavoleo i zemlju, kao i traktore. Njegovi se roditelji nisu bavili poljoprivredom, nego se više zainteresaovao gledajući komšije.
On se na svom imanju uglavnom bavi ratarstvom, ima nešto svinja za svoje potrebe, a drži i konje. Tako je ove godine posejao žito, ječam i mak, a od proletnjih kultura sejao se kukuruz, soja, repa, suncokret i lucerka.
Pojava štetočina na poljima
Kada krenu prolećni radovi, poljoprivrednici se dodatno angažuju oko radova na polju.
„Trenutno paramo repu, a kad to završimo, prelazimo na paranje soje. Ove godine se pojavila najezda hrčaka. Zadnjih deset godina ih uopšte nije ni bilo, a sada ih ima baš mnogo, pa ih trujemo. Jesenes je bila najezda miševa u žitu i ječmu, tako smo trovali u nekim parcelama, i po pet puta prelazili parcele“ – priča naš sagovornik.
Sušna je godina, i sve čemu se poljoprivrednici nadaju ovih prolećnih dana, je da će pasti malo kiše. Za žito i ječam je to posebno važno. Proleće je suvo, a duvaju i vetrovi, što ne pogoduje usevima.
Osim vremenskih uslova, za dobar rod je bitna i dobra mehanizacija.
„Ako hoćete da radite ozbiljnije površine, morate da imate veću i moderniju mehanizaciju, da bi s manje ljudi mogli da uradite što više, kako bi opstali i bili konkurentni na tržištu. Mora da se radi puno, da bi mogao da izguraš godinu i da preživiš.“
Konji se na selu drže isključivo iz ljubavi
Od životinja, Savo trenutno drži samo svinje i dva konja. Nekada su držali i ovce, ali to više nije bilo isplativo. Kako kaže, ovce se isplate ako mogu da bude osam meseci na paši, a četiri u štali, jer kad su cele godine na jaslama, onda pojedu i subvenciju.
Dve kobile lipicanerke, Gajtanu i Balku, Savo kaže da drži isključivo iz ljubavi.
„Kod nas je običaj da se konji jašu za Božić. Ja to volim od malih nogu. Kad sam bio osmi razred, kupio sam prvog konja, i od tada nisam ni prekidao da ih držim.“
Na selu je ostalo još samo nekoliko kuća koje drže konje, i to, kako Savo kaže, isključivo iz ljubavi. Deca iz komšiluka obično dolaze da gledaju konje, a preko zime, kada ima manje poslova, Savo ih rado uči i jahanju.
