„Slatka mala iz Kaća kida, “Evo kako se živi od poljoprivrede“, samo su neki od naslova koji godinama prate mladi bračni par uspešnih poljloprivrednika, ratara iz Kaća. Njihovu njivu posetili smo kada vreme nije, odnosno kada se još ne vide plodovi koji su ih lansirali u sam vrh ratarstva u našoj zemlji, ali i okolini.
Mini lubenica i krompir batat su kulture koje su tokom proteklih nekoliko godina sve popularnije, kako u uzgajanju, tako i u konzumaciji. Svoju popularnost kod nas svakako duguju ovom mladom bračnom paru. „Plasman se polako povećava, tako se i naša proizvodnja povećava, ali je stvarno mukotrupno, pogotovo što smo Vedrana i ja sami u toj proizvodnji, sa sezonskim radnicima koje je stvarno teško naći.“
Manjak radne snage rešili su podelom proizvodnje na nekoliko malih gazdinstava tako da cela proizvodnja bude u krugu porodice i prijatelja. Marko dodaje kako svu zahvalnost duguje svom deda Joci Devečerskom. Koji je u svoje vreme, kao oni sada, bio pionir u inovacijama u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji. “Otac mi je iz Gospođinaca, deda mi je iz Kaća. Deda je među prvima osnovao privatan zasad jabuke, 1972. godine i među prvima imao svoju hladnjaču kako bi produžio sezonu prodaje. Orijentisao se na proizvodnju tokom vegetacijnog perioda, berbu u jesen i prodaju preko cele zime i proleća i sa tim je i sve nas naučio, i poslu, i upornosti, i volji, i organizaciji. Njemu možemo da kažemo da dugujemo dosta toga i da je ovo njegova zasluga što smo mi sad ovde”, kaže Marko.
Slatka mala iz Kaća, proizvod za hedoniste
Vedrana i Marko Nedeljkov iz Kaća gaje „Slatku malu iz Kaća“, mini lubenicu težine oko 2 kg. Ima izuzetno tanku koru, hrskavo i izrazito crveno meso i mikro semenke. Veoma se lepo i lako se uklapa u današnji, brzi način života, kažu naši sagovornici.
Vedrana kaže da koriste seme iz Italije, a posađenu lubenicu drže u niskim tunelima da bi ubrzali ukorenjavanje i napredovanje biljaka.
“U početku je bilo baš teško, ljudi nisu prihvatili proizvod, pogotovo jer smo u Srbiji dosta tradicionalni. Za malu lubenicu su mislili da je nešto što ne valja, ali vremenom, uz mnogo truda, smo uspeli da probijemo tržište. Da ubedimo ljude samo da je probaju, jer kada jednom probaju, oni se vraćaju njoj i to nam je potvrda našeg kvaliteta” kaže Marko.
Vreme berbe je obično 60 do 70 dana nakon rasađivanja, a to je početkom jula. Na hektar ide oko 6.000 biljaka, a jedna biljka daje oko 10 plodova, što je suštinska razlika u odnosu na tradicionalne lubenice. Tako da ako smo dobro preračunali svaka biljka se bere osam do deset puta i po hektaru se dobije oko 70 tona male slatke iz Kaća.
„Može se reći da je ona pristupačan proizvod za prave hedoniste. I jako se je lepo pokazala, ljudi su prihvatili, prvo smo mislili da će kupovati samci, ljudi koji su stariji ili kojima je teško da nose velike lubenice, koji nemaju mesta u frižiderima. Ali ne, njih kupuju porodice, samo što kupe 6-7 komada za veću porodicu pa je tako koriste. Zato smo jako zadovoljni, kako imamo feedback od potrošača da su i oni zadovoljni. To je naše najveće zadovoljstvo“ dodaje domćin.
Nagrade i priznanja za Slatku malu
Naša sagovornica Vedrana je na ovogodišnjem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu odnela je nagradu, Zlatni petao, za jednu od najuspešnijih žena u poljoprivredi. “Meni lično priznanje veoma znači, ali mi je značajnije to da motivišem druge žene da ostanu u seoskim domaćinstvima. Da se bave poljoprivredom, da to nije teško, da samo treba malo hrabrost. To nosi sa sobom mnogo benefita, kao što su provođenje vremena sa decom, da su sa nama na njivi i u tome uživaju” kaže Vedrana. I dodaje da će nastaviti da osluškuju šta se najviše traži u regionu. “Prosto da bi pokazali svetu i Evropi da i Vojvodina ima i nešto drugo, nešto drugačije. I da i Vojvodina može da ponudi mini lubenicu i batat. Tako da smo prvi otišli u Madrid na Fruit Attraction i onda spontano posle toga je došao Berlin, Fruit Logistika i London. Probijamo se na tržištu učeći od boljih, dodaje Vedrana.
Uprljane ruke od zemlje i benefiti koje ta zemlja donosi odnosno plodovi rada ali i mnogobrojna priznanja. Vetar su u leđa ovim mladim obrazovanim ppoljoprivrednicima da pored našeg osvoje i regionalno tržište.
