Zbog čega je lemeški kulen dobio status specijaliteta, po čemu je specifičan, kao i kako izgleda sama proizvodnja otkriva nam Arpad Vujević. Ako nemate ljubavi prema mesarskom zanatu, i niste spremni da mu se apsolutno posvetite, nemojte se ni opredeljivati za taj posao, savetuje 46-ogodišnji Arpad Vujević iz sela Svetozar Miletić, nadomak Sombora, koji je od malih nogu znao da će mu u radnoj knjižici ostati zapisano da je po zanimanju mesar. Predznanje za taj traženi zanat, za koji se odlučuje sve manje mladih, dobio je od svog oca. Iako se nijednog trenutka nije pokajao zbog izbora profesije, često se, kaže, osećao iscrpljenim, jer taj posao od vas traži konstantno prisustvo, naročito ako ste i vlasnik radionice. Arpad u šali kaže da svakog dana ustaje u pola pet,sa prvim petlovima, a posao retko kada bude završen uveče, pre 22 sata.
Poslovanje po evropskim standardima
Ne žale se Arpad, ni njegova supruga Eleonora, na povećan obim posla, jer im je to bio cilj koji su sebi zacrtali pre nekoliko godina kada su se upustili u preduzetničke vode. Njihovo stasavanje je, kaže Vujević, išlo postepeno. Najpre su kupili polovne mašine, koje su vremenom zamenjene novim, savremenijim, koje odgovaraju evropskim standardima. Njihov rast i razvoj, počeo je od kada su postali članovi lokalnog Udruženja „Lemeški kulen“, zahvaljujući kojem je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu prepoznao njihovu želju za očuvanjem tradicionalnog načina izrade Lemeškog kulena. Da je podrška države izostala, Arpad i Eleonora, bi danas, verovatno bili daleko od domovine, i radili bi kao najamna radna snaga u Nemačkoj ili Engleskoj, poput većine njihovih vršnjaka.
Meso, začinska paprika, so i puno ljubavi– recept za vrhunski kulen
Vujevići su danas motor razvoja tog bačkog sela, i potencijalni motiv povratka mnogih nekadašnjih meštana. Bitno su uticali na to se za autentični gastronomski specijalitet – Lemeški kulen, čuje i van granica naše zemlje. Dva veka čuvana receptura, uspela je da se održi u njihovoj radionici, a Arpad nam otkriva zbog čega je njihov kulen tako specifičan. Pre svega, jer je celokupna proizvodnja kontrolisana, od uzgoja paprike, koja će se kasnije naći u njemu, do krmača, koje dobijaju samo najkvalitetniju hranu, kako bi dostigle minimum 150 kilograma. Dobijeno meso se melje sitnije, nego u drugim mesarama, dodaju mu se sveža začinska mlevena paprika, i so u određenom odnosu, nadev se stavlja u tzv. kate, prirodna creva, i kulenovi se ostavljaju da prezime, nekoliko meseci.
Traži se kulen više
Nije lako dočekati ni prvi priliv novca, priča nam Arpad, jer su celokupnu proizvodnju bazirali na suhomesnatim proizvodima, koji im, zbog višemesečnog sušenja, zarobljavaju kapital, ali su se naoružali strpljenjem. Svesni su da količinama nikada neće moći da pariraju domaćim mesnim gigantima, ali će kvalitet kobasica i kulena, koji je visoko ocenjivan na brojnim manifestacijama, poput „Kulen festa“ u Svetozar Miletiću, ali i van granica naše zemlje, biti njihov prepoznatljiv pečat, jer, kako Arpad zaključuje, upravo činjenica da je potražnja za lemeškim kulenom, svake godine veća od ponude, najbolja je potvrda njihove uspešnosti.
