RATARSKA PROIZVODNJA U BAJMOKU

0
219
Agrosaveti---Ratarska-proizvodnja-u-Bajmoku---03

Stanje ozimih useva na samom severu Vojvodine je slično kao na teritoriji čitave zemlje. Tačnije žita su šarolika i u različitim feno fazama. Takva je i sudbina uljane repice koju su brojni vojvođanski ratari na žalost zaorali. Oni koji su je posejali nešto pre optimalnog roka, možda i imaju čemu da se nadaju. Robert Garajski iz Bajmoka u svojoj setvenoj strukturi ima kukuruz, suncokret, pšenicu i uljanu repicu od koje ove godine, kako kaže, ne očekuje mnogo.

Merpan-80-WDG-1038x172

“Jesen je bila suva, te uljana repica nije mogla da nikne, mada je posejana u optimalnim rokovima. Čak su bolje prošli oni koji su pre tih rokova posejali, ali u mom slučaju repica je jako kasno nikla i malo je ređa. Videćemo još šta će biti.” – kaže naš domaćin Robert Garajski iz Bajmoka.

Na teritoriji koju pokriva Poljoprivredno savetodavna služba iz Subotice prošle jeseni je od planiranih 7000 hektara, pod uljanom repicom zasejano svega 4500, a svega trećina zasejanih površina je dobro nikla, kaže Neven Orčić, savetodavac za ratarstvo.

1068x177px

Agrosaveti---Ratarska-proizvodnja-u-Bajmoku---02

“Možemo reći da je uljane repice dobro niklo svega 30-40%, ostalo je jako loše niklo, te će biti dosta presejavanja.” – kaže Neven Orčić iz PSS Subotica.

PROČITAJTE I...  Cena pšenice od letos veća za 30 odsto

Otežana setva, tačnije suva jesen dovela je do kasnog i slabijeg nicanja i pšenice, te je većina useva nikla bukvalno pod snegom, dodaju naši sagovornici.

Nimrod-1038x172

“Mislim da će nevolje biti i sa pšenicom, zato što je nikla tek u decembru, januaru. Ne mogu se nadati nekom dobrom prinosu na takvoj pšenici, koja je tako kasno nikla.” – kaže Garanski.

Prihrana pšenice se uveliko radi. Ne postoji univerzalan savet za sve proizvođače. Jednostavno je neophodno uraditi analizu zemljišta i tek onda prihranjivati, ističe Neven Orčić, iz PSS Subotica.

1068x177px

N-min analiza će vam dati najpouzdanije podatke, a prve analize sa severa Vojvodine pokazuju da azot nije deficitaran ovog proleća, dodaje naš sagovornik.

“Azot je ostao u gornjim slojevima, znači imamo veće prisustvo azota. 25% parcela uopšte nije trebalo prihranjivati, a 50% je trebalo prihraniti minimalnim količinama.” – kaže Orčić.

Signum 1068x177px

Agrosaveti---Ratarska-proizvodnja-u-Bajmoku---01

NAFTA I DALJE NAJVEĆA STAVKA

A kada pričamo o rodu i ceni ratarskih kultura, naš domaćin kaže da je i kod njega lane pšenica veoma podbacila, dok je sa suncokretom i kukurozom bio daleko zadovoljniji. Na računicu je svakako najviše uticala cena nafte, pa ovogodišnje regresirano gorivo ne smatra nekom značajnijom pomoći.

PROČITAJTE I...  Farma krava i proizvodnja mleka u selu Sepci

“Na kukuruzu nismo gubili, ali smo očekivali malo bolju zaradu. Cena je sad oko 15 dinara, a u okruženju je veća. Recimo u Mađarskoj je cena kukuruza veća, imaju daleko veće subvencije od nas, te ne možemo biti konkurentni. Njima su subvencije 250 eura po hektaru zajedno sa naftom, a te subvencije nisu ograničene po površinama, kao kod nas. Zato ako im je proizvodnja na nuli, on ima subvenciju, ne mora da razmišlja kako će da preživi.” – priča nam Garanski.

Da ne bude da sve kudimo, naš domaćin pohvaljuje brojne pokrajinske i republičke konkurse za nabavku mehanizacije, za navodnjavanje itd. Međutim, trenutno je poljoprivrednicima najpotrebnije gorivo, a ono je preskupo. Ako opet spomenemo susednu Mađarsku, tamo je litra 149 dinara, kaže Robert, te smatra da prostora za smanjenje akciza zaista ima. Pitanje je samo ima li volje? Uprkos ovoj muci, sve je spremno za predstojeću setvu, a kao i većina poljoprivrednika i Robert se nada nekoj ozbiljnijoj kiši kako bi se nadomestio već ozbiljan nedostatak padavina.

PROČITAJTE I...  Sejati samo deklarisano seme pšenice

DK Banner 720x90

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime