Četvrta tehnološka revolucija, snažno je zahvatila svetsku, ali i domaću poljoprivredu, i kako prognoziraju poznavaoci prilika, ona će u narednim decenijama definisati one koji će opstati i one koji će nestati sa poljoprivredne scene. Sa tom ocenom je saglasan i Arsen Gradinac, poljoprivrednik iz Srbobrana, koji smatra da se današnji učesnici u tržišnoj utakmici nalaze na vetrometini surovog liberalnog tržišnog kapitalizma, gde vladaju zakoni ponude i potražnje, i da će se održati samo oni koji budu mogli da odgovore novim zahtevima tržišta.
Plan i vizija – imperativ svake poljoprivredne proizvodnje
Savremena poljoprivredna proizvodnja, po Arsenovom mišljenju, mora da bude bazirana na planiranju i jasnoj viziji, ali se poljoprivrednici moraju oslanjati i na novčane „infuzije“, putem kredita i subvencija države. Ovaj 38-ogodišnji bački proizvođač, koji je po struci pravnik i politikolog, ali ima i paorske krvi, je za desetak godina bavljenja suvim ratarenjem kukuruza, pšenice i soje, uspeo da postigne zavidne rezultate.
Kako kaže, današnji poljoprivrednici, moraju da budu višedimenzionalni, ali da shvate i to da bez primene nauke, nema ni napretka. Moderni proizvođači treba da imaju „kondicije“ da proizvedu robu, uz primenu najsavremenijih tehnologija, da uspeju da je sačuvaju i da je prodaju u adekvatnom trenutku, uz optimizaciju svih troškova, objašnjava Arsen.
Ratarstvo će u budućnosti biti nezamislivo bez navodnjavanja
Kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva, od samog početka je shvatio koliko je važno implementirati znanje i nove tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju, pre svega, zbog izmenjenih klimatskih uslova i ekstremnih suša koje prete da unište sav uloženi trud i rad poljoprivrednika. Arsen svakodnevno radi na stvaranju preduslova za uvođenje zalivnih sistema.
Navodnjavanje jeste imanentni cilj, naglašava ovaj ratar, uprkos činjenici da je i ono nemoćno kada nastupe suše i tropske vrućine. Proizvođači će, kako smatra, morati da prilagode agrotehniku klimatskim prilikama. Treba videti šta je mera ulaganja za neki projektovan prinos, dodaje Arsen, i onda probati prodati po najboljoj ceni.
Bez primene nauke, nema ni napretka
A da biste sve navedeno uspeli i da realizujete, neophodnoje da poboljšate kvalitet zemljišta, a Arsen je na svojim parcelama počeo sa novim pristupom – varijabilnom setvom i varijabilnim đubrenjem, kako kaže, benefiti su već vidljivi.
Prednosti takvog načina rada su ušteda u inputima, odnosno njihova ravnomernija raspodela semena kroz setvu, đubriva kroz rasturivač, koji varijabilno rastura đubrivo po mapiranom zemljištu. Cilj je ujednačavanje prinosa i pravljenje takve menadžment zone, da se izvuče maksimum i iz dobre i iz lošije zone.
Pitali smo našeg domaćina da li je uvođenje novih tehnologija skupo, i da li je ono i dalje nedostižan luksuz za većinu ratara, odgovor je bio potvrdan. Njemu su „odskočna daska“ bila sredstva iz IPARD fonda, bez kojih ne bi mogao da realizuje mnoge svoje zamisli.
Vreme zagarantovanih otkupnih cena je prošlo
Mnogi ratari još uvek nisu dobili odgovor od Ministarstva poljoprivrede na pitanje kome da prodaju viškove pšenice, koja nije izvezena prošle godine, zbog odluke države da čuva prehrambenu stabilnost, a nezadovoljni su i visinom subvencija, za koje tvrde da nisu povećane ni za dinar u odnosu na prošlu godinu. Većina njih bi volela da država izađe i sa zagarantovanim otkupnim cenama.
Arsen smatra da je vreme zagarantovanih cena prošlo, da na berzi postoje terminske cene u žetvi i sa lagera, te bi po njegovom mišljenju trebalo kombinovati taj model i napraviti ponderisanu cenu. Uloga države je da proizvođačima obezbedi subvencije, direktna davanja, koja im je potpora da u klackalici cena i nestabilnog tržišta, uspeju da se održe.
Mladi poljoprivrednici, poput Arsena Gradinca, koji čvrsto stoje na zemlji, a koji je nosilac titule „Poljoprivrednik nove generacije“, spremni su da odgovore budućim izazovima u praksi. Arsen korača krupnim koracima ka budućnosti, i poziva i druge svoje vršnjake da ga slede na tom putu.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku članka.
Sagovornik: Arsen Gradinac, poljoprivrednik iz Srbobrana
