Blitva spada u jedno od povrća sa najvećim sadržajem vitamina A. Veoma je zdravo i korisno povrće i ima veliku primenu u kulinarstvu. Savete za uzgoj blitve daje dipl.ing. Nenad Nešović.
Blitva je poreklom iz Sredozemlja, a potomak je divlje repe. Mladi listovi mogu da se dodaju u razne salate u kombinaciji sa različitim povrćem, prženim jelima, supama, dok se zreli listovi i stabljike mogu koristiti prilikom pripreme raznih kuvanih jela. Gorčina se smanjuje kuvanjem.
Blitva je dvogodišnja biljna kultura sa vretenastim korenskim sistemom. Glavni koren prodire do 50 cm u dubinu, a glavna masa korena je raspoređena u oraničnom sloju. Stablo je redukovano i čini prelaz između korena i rozete lišća.
Listovi mogu biti srebrnasto zelene ili crvenkaste boje dužine 20-30 cm, sa upadljivom glavnom nervaturom. Lisne drške mogu biti kratke ili duge i debele, bele, žutozelene ili crvenkaste boje. Generativni organi se obrazuju u drugoj godini i identični su kao kod cvekle.
Za proizvodnju najčešće se koriste sorte srebrnolisna, tamnozelena, limunska žuta i dr.
Uslovi uspevanja
Blitva nema velikih zahteva za toplotu i svetlošću. Dobro podnosi niske temperature do 7 stepeni Celzijusovih,a isto tako i letnje žege. Minimalna je temperatura klijanja 5 °C, a optimalna 16 – 24 °C. Pri nižim temperaturama 5 – 10 °C biljka sporo raste, a optimalna temperatura rasta je 16 – 20 °C. Zahteva duboka plodna i strukturna zemljišta, pH 6-8. Za uspešnu proizvodnju u našim uslovima može da se gaji bez navodnjavanja, međutim sigurne i stabilne prinose ostvaruje u uslovima navodnjavanja. Blitva ne podnosi monokulturu, a na istom zemljištu može da se gaji nakon 3 godine.
Tehnologija proizvodnje
Dobri predusevi za blitvu su strna žita, leguminoze i rane okopovine (rani krompir, grašak, rotkvica, lukovi i dr.).
Osnovna obrada odnosno oranje za proizvodnju blitve, u zavisnosti od načina gajenja, obavlja se na dubinu od 20-30 cm. Blitva dobro reaguje na stajsko đubrivo, a neophodno je uneti 40-50 t/ha stajnjaka. Od mineralnih đubriva potrebno je 120-180 kg azota, 80-120 kg fosfora i 180-300 kg kalijuma po hektaru. Dve trećine fosfornih i kalijuminih đubriva unosi se u osnovnoj obradi. Preostala količina fosfora i kalijuma, kao i polovina azota unose se startno pred setvu i ostatak azota se daje u prihrani u fazi 6-8 listova.
Seje se od ranog proleća do polovine juna za letnju ili jesenju potrošnju. Dok za potrošnju rano u proleće seje se u agustu i septembru. Može da se gaji direktnom setvom semena,što je najčešći slučaj, ili iz rasada. Po ha seje se oko 10 kg semena na dubinu 2-3 cm, na međuredno rastojanje 30-50 cm i u redu 10-15 cm.
Potrebno je proređivanje u fazi 1-2 prava lista na konačno rastojanje od 15-20 cm. Od mere nege potrebno je obaviti 2-4 međuredna kultiviranja, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje i navodnjavanje.
Prinos se kreće od 25-40 t/ha.
Berba blitve
Blitva se može početi brati oko 60 dana nakon setve ili oko 30 dana nakon presađivanja. Mlada blitva se čupa sa korenom zajedno. Kod razvijenijih biljaka oberu se spoljnji potpuno razvijeni listovi, koji su neoštećeni i zdravi, što omogućuje dalji rast rozete i ukupno 3—5 berbi istog useva.
Berba se obavlja otkidanjem i podbiranjem spoljnih listova u više navrata. Broj berbi zavisi od intenziteta ishrane, navodnjavanje, sorte i uslova proizvodnje. Prilikom poslednje berbe odseca se cela rozeta. Obrano lišće se vezuje u manje snopiće i iznosi na pijacu. Ukoliko se odmah ne koristi treba ga čuvati u frižideru, na temperaturi 1-6 stepeni C.
Narodna medicina
U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i čireva, obarena blitva koristi se kao antibiotik. Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin. Oni spadaju u grupu karotenoida i povoljno deluju na mrežnjaču oka, sprečavajući makularnu degeneraciju, u svetu najčešći uzrok slepila.
Ukoliko imate manju površinu ili baštu sugerišemo da pročitate savete za uzgoj blitve na organski način.
