Umesto sunca i visokih temperatura, druga polovina juna Srbiji je donela ekstremne vremenske neprilike, sa nezapamćenim padavinama, koje su uključile crveni meteoalarm u 56 opština. Varljivo leto 2023- će godine, meštani velikog broja srpskih sela pamtiće po bujičnim poplavama koje su im nanele ogromne štete na kućama i imanjima, a mnogi od njih morali su da budu i evakuisani. U Jagodini je reka Belica dostigla kritičan nivo i dva gradska mosta zatvorena su za saobraćaj i utvrđena bedemima, a zahvaljujući angažovanju svih gradskih službi, grad je odbranjen od vodene stihije. Kako je izgledala ta borba, nakon neizvesne i besane noći, ali i kako izgleda ratarenje u ovakvim uslovima razgovarali smo sa Nikolom Nedeljkovićem, radnikom komunalnog i ratarom.
Priroda je uzvratila „udarac“…
Kako nam je posvedočio, u noći između 15. i 16. juna, reka Belica je bila na granici da potopi deo grada, ali su uspeli da je zadrže u koritu. Nažalost, veći deo sela, poput Belice, Bunara, Trnave, kroz koje prolazi ta reka bila su potopljena, i tamošnji meštani su pretrpeli ogromne štete. Reke koje su se izlile u okolnim selima, naplatile su nemar pojedinaca, koji su, uprkos apelima nadležnih, da ne odlažu otpad u prirodi, to ipak činili.
Nikola kaže da je komunalno preduzeće, u kojem je zaposlen, od poslednjih velikih poplava, 2014. godine, dva puta čistilo reku Belicu u Jagodini, a da nije, razmere štete bi, zbog neodgovornog ponašanja meštana, sigurno bile veće.
Mnogi meštani su nažalost, kako ističe Nedeljković, upoznali ćud reke, njive i bašte su im bile natopljene, a za svega nekoliko dana propao im je godišnji trud. Poplave, koje su paralisale veći deo Centralne i Južne Srbije, na svu sreću, nisu nanele veliku štetu Nikolinim komšijama, u njegovom rodnom selu Voljavče, jednom od najvećih u jagodinskoj opštini.
Ratari strahuju od ekstremnih suša tokom leta
Ovaj 32-ogodišnji domaćin, kaže da su obilne kiše pomerile sve žetvene rokove, jer kombajni nisu mogli da uđu na njive. U danu snimanja reportaže, u Pomoravskom okrugu se nije još ni razmišljalo o žetvi pšenice, u međuvremenu je ona uspešno završena.
Ratari tog kraja strahuju i od eventualnih tropskih temperatura, koje bi ugrozile prinose drugih kultura, te im je ova godina, kako se Nikola metaforično izrazio, “mačka u džaku”. Osim obilnih kiša, grada, olujnog vetra, koji su im zadavali velike glavobolje, ni tržišne prilike im ne idu na ruku – požalio nam se ovaj mladi proizvođač.
Sa akontnom otkupnom cenom pšenice od 20 dinara nijedan ratar u zemlji, kako ističe, ne može da bude zadovoljan, kada im je prema svim kalkulacijama, proizvođačka cena 36 dinara. Nikola kaže da se već dovoljno dugo bavi tom proizvodnjom, da bi uspeo da vidi po kom modelu se država ponaša u sezoni skidanja pšenice. Ukoliko je rod podbacio, odnosno bude manji od prognoziranog, cena automatski skače, a ukoliko je tržište prezasićeno, poput našeg, pre svega robom iz uzvoza, cena je, kako se izrazio, mizerna.
Nada se da će jednom već doći vreme kada će proizvođači moći da planiraju svoju proizvodnju na osnovu cene u setvenom periodu, a ne, kao što je praksa već nekoliko godina unazad, nakon skidanja „zlatnog zrna“. Najveći problem je, smatra on, što država dozvoljava uvoz jeftine pšenice iz Ukrajine, Bosne i Hercegovine, koja je daleko lošijeg kvaliteta od domaće, pa se ta roba pomeša i ide u dalji transport.
Zabrana izvoza žitarica pogrešan potez države
Domaći ratari su bili u ogromnom gubitku zbog prošlogodišnje odluke države da zabrani izvoz žitarica, a proizvođači su tada mogli da zarade, poput svojih kolega u regionu. Jednako je loše stanje i u stočarstvu, kojim se porodica Nedeljković bavila do 2011-te godine, ali kada su otkupne cene bikova postale toliko niske da je njihov uzgoj postao neisplativ, stavili su katanac na štalu i posvetili se isključivo ratarstvu.
Ratarstvo mu je, za sada, jedini siguran izvor prihoda, i kako nam je rekao, baviće se tim poslom sve dok bude imao snage, pre svega, iz poštovanja prema dedi, uz kojeg je kao devetogodišnjak naučio da vozi traktor na njivi. Obrađuje oko 110 hektara zemljišta, na kojem gaji pšenicu, kukuruz, suncokret i detelinu. Voleo bi kada bi mladi poljoprivrednici, poput njega, imali veću podršku države, ali i kada bi dodela subvencija bila ravnomernija u celoj zemlji.
Mladi će uspeti da se izbore sa tržišnim izazovima
Žao mu je mnogih starijih proizvođača iz njegovog sela, koji nisu elektronski pismeni, niti poseduju moderne telefone, te se nisu ni prijavili na novu aplikaciju E-agrar. To je dodatno podgrejalo bes i revolt među proizvođačima kojima je to jedini vid zarade do penzije. Duga čekanja, komplikovana procedura i strogi kriterijumi, skoro su, njegovu sestru i njega, kako ljutito kaže, odvratili od IPARD konkursa.
Nikola je, inače, član Udruženja Mladih poljoprivrednika Srbije i smatra da će mlađe generacije svojom energijom, upornošću i jasnom vizijom, uspeti da se izbore sa brojnim tržišnim i drugim izazovima, i da će postati uzori i svojoj deci, kako bi i ona, od malih nogu, bila motivisana, da osim patriotskih, pronađu i druge razloge za ostankom na selu.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Nikola Nedeljkoviće, radnik komunalnog i ratar iz Jagodine
