Ratar Tiosav Paunovića iz Starog Kostolca

0
122
Agrosaveti ratarstvo Tiosav Paunovic Stari Kostolac 02

U selu Stari Kostolac u okolini Požarevca Tiosav Paunović obrađuje oko 30 ha zemlje, na kojoj uzgaja lucerku, suncokret, kukuruz i pšenicu. Pored toga ima i veliki vinograd i prostrane voćnjake. Iako se prevashodno opredelio za ratarstvo, on spada u red poljoprivrednika koji se bave svaštarskom proizvodnjom, jer ga je iskustvo u poljoprivredi naučilo da je to dobra jednačina za „fabriku pod vedrim nebom“, kako mnogi nazivaju, često neizvesnu, poljoprivrednu proizvodnju. Ova godina ostaće upamćena kao dobra i po pitanju roda, ali što je najvažnije i po pitanju cene. Ovaj iskusni poljoprivrednik ima silose, što mu omogućava skladištenje i ako zatreba čekanje na bolju cenu u težim godinama.

Web baner Monsoon Bayer 1120x180 V01

Tiosav ima nešto i stoke, ali kako kaže, namerava da smanjuje stočni fond. Kada se skine kukuruz na red dolazi stajnjak koji se zaorava, kao nezaobilazna stavka za dobar rod, pored MaP-a i Kan-a. Ove godine rod kukuruza od 7 tona po hektaru bio je solidan, ali moglo je i bolje, kaže on, i ističe da ima dobru saradnju sa PSSS iz Požarevca čije savete uredno primenjuje. U budućnosti planira da dovede vodu do parcela, i time podigne prinos navodnjavanjem, jer baš pored njegove njive prolaze kanali sa vodom, što predstavlja pravu dragocenost.

PROČITAJTE I...  Obaveštenje - kupovina merkantilne pšenice rod 2019. godine

Uprkos tome što je uredno konkurisao i podneo svu dokumentaciju, preko potrebne subvencije su ga , na žalost, zaobišle, pa je bio primoran da iz svojih izvora kupi sejačicu.

2022 Custodia 1120x1080

Nevolja nikada ne ide sama, pa je tako pored izostanka pomoći države ostao i bez pomoći prilkom odvodnjavanja njive od 40 ha, koja je tokom cele godine pod vodom.

Agrosaveti ratarstvo Tiosav Paunovic Stari Kostolac 01

Ove godine cena ratarskih kultura prevazišla je očekivanja zemljoradnika, kako kažu, ne pamte tako nešto u nazad 6-7 godina.

galenika fitofarmacija pylon 1120x85

Naš domaćin se žali da su mu na 30 % parcela divlje svinje uništile prinos i kaže da se nada da će dobiti neko obeštećenje za to. U planu je da se u setvenu strukturu od naredne godine doda i soja, koja se pokazala kao veoma isplativa kultura. Plodored se poštuje prema savetima stručnjaka i u skladu sa tim ostvaruje se i dobra žetva.

Prethodni tekstSvinjska kuga: Sve što treba da znate za preventivnu zaštitu svinja
Sledeći tekstUzgoj neobičnog povrća: Od džinovskog paradajza do crvenog spanaća

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime