Kako je Kikinđanin privoleo kupce na kupovinu neobičnog povrća?
Kada se pre 15 godina, prvi put pojavio na kikindskoj zelenoj pijaci sa svojim egzotičnim vrstama povrća, Zoranu Miliću je bilo veoma teško da dopre do svojih sugrađana, koji su navikli samo na tradicionalne namirnice sa našeg podneblja. Bez ikakvog predznanja o uzgoju retkih vrsta povrća, koji su pritom bili nedostupni na domaćem tržištu, upustio se u tu proizvodnju, kako kaže hrabro, i sa puno ljubavi, uz malu pomoć prijatelja iz inostranstva. Životni izazovi su mu bili pokretački motiv, od kada zna za sebe, uvek je želeo da bude drugačiji od svih, nikada se nije kretao utabanim stazama. Kada je prvi put ugledao kataloge sa semenima biljaka sa raznih kontinenata, znao je da je to cilj koji želi da savlada.
U Milićevoj egzotičnoj bašti uspeva 60 vrsta neobičnog povrća
Pre Zorana, u Kikindi, ali ni u drugim mestima Severnog Banata, se niko nije usudio da uzgaja povrće koje nije sa tog podneblja. Kada je, nakon duge potrage, uspeo da dođe do prvih semena, eksperimentalno ih je zasadio, i pratio njihov rast i razvoj, i tek onda se odlučivao za masovniju proizvodnju. Kako nam je rekao, sve te biljke su se odlično aklimatizovale u banatskoj ravnici, jer im odgovara naša klima. Veoma su otporne i nisu zahtevne, ali im se konstantno mora obezbediti dovoljna količina vode, ne smeju se preskakati dani u zalivanju. Ovaj banatski „gorštak“ i istinski ljubitelj prirode, kaže da je u svojoj bašti, do sada proizveo 60 različitih vrsta autentičnog povrća. Kako ističe, ljubičasti patlidžan, koji je poreklom iz Indije, i najprodavaniji je patlidžan u celom svetu, izazvao je najveće interesovanje potrošača. Zoran kaže da ga kupuju jer po svojstvima može da zameni meso, a i ukusom podseća na piletinu. Ljubičasti patlidžan se i nakon 15 godina zadržao na tronu, i glavni je adut ovog vrednog kikindskog penzionera, a vremenom je proširio asortiman na još sedam vrsta tog delikatnog povrća.
Dekorativni i lekoviti patlidžani nesvakidašnjeg oblika
Zoran nam je ponosno i sa ushićenjem nabrajao razne vrste patlidžana do kojih je teško dolazio, među kojima su i dekorativni patlidžan u obliku grozdova i beli patlidžan koji podseća na kokošija jaja. U Milićevoj egzotičnoj bašti, našli su se i drugi lekoviti primerci : kruškasti beli patlidžan iz Rusije, crvena blitva, crveni spanać, crvena bamija, koje su bogate vitaminima i mineralima, pre svega, gvožđem. Zoran je semena birao, kako zbog nutritivnih svojstava, tako i zbog nesvakidašnjih oblika i boja. Godinama je gajio džinovski paradajz, čiji plod može da naraste i do 2 kilograma, ali je zbog male potražnje prestao da ga proizvodi. Reč je o paradajzu koji je veoma ukusan i mesnat, od 10 kilograma plodova možete da napravite 9 litara soka. Kruškasti, srcoliki paradajz, više vrsta Čeri paradajza, sve su to kulture koje su se navikle na banatsku zemlju.
Zlatna medalja za kvalitet na Novosadskom sajmu
Odnegovao je Milić i druge povrtarske raritete – narandžastu i ljubičastu papriku, meksički krastavac, tikvu mordiku, srcolike čili papričice, raštan, za koje je 2010-te godine osvojio i zlatnu medalju za kvalitet na Novosadskom sajmu. Naredne godine bi voleo da se oproba i u uzgoju ruske Burbanki borovnice. Svoj mali biljni raj, Zoran opslužuje sam, od svitanja do smiraja dana. Osim Zoranovom pažnjom i ljubavlju, biljke se hrane sunčevom svetlošću, i vodom, bez hemijske zaštite, pod vedrim nebom, jer za plastenike, kako kaže, trenutno, nema para. Protiv patogena koristi soda-bikarbonu, a protiv biljnih vaši rastvor od koprive. Kaže da bi mu bilo neuporedivo lakše kada bi svoje biljke mogao da proizvede u plasteničkim uslovima sa grejanjem, ali se trudi da postigne isti efekat i u primitivnijim uslovima.
Edukacija potrošača buduća misija
Ovaj diplomirani pravnik po obrazovanju, filantrop, strastveni filatelista, i ljubitelj knjiga, zbog zdravstvenih problema, je rano morao da se povuče u svoju prirodnu oazu, koja mu je uz malu invalidsku penziju, jedini izvor prihoda, ali se trudi da se povoljnim cenama održi na zahtevnom tržištu. Kako kaže, njegova misija će i ubuduće biti da edukuje potrošače, i da kroz prodaju, popularizuje lekovita svojstva raznovrsnih atraktivnih povrtarskih kultura, koje će, od naredne godine, proizvoditi na većim površinama.
