Stara narodna izreka kaže „Bolje imati dobrog komšiju nego dobru ogradu“, šalu na stranu, kako izgleda kada se spoji mladost, ambicije, želja za uspehom, vredan rad i puno znoja slušamo u priči koju smo snimili u Staroj Pazovi. Jan Dvornicki i njegov komšija, Zdenko Jašo danas partneri u poslovima u polju i u ovim teškim danima kada je na plus 40.
Jan je završio Poljoprivrednu školu u Futogu. Znanja stečena tamo uz iskustvo koje je nasledio od njegovih starijih generacija jesu pokazatelj sigurnog uspeha u bavljenju ratarstvom, kaže on. Ove godine skinuli su oko 4 tone po jutru pšenice, nisu zadovoljni, ni prinosom ni cenom.
Ratarstvo kao porodična tradicija
„Od malih nogu sam krenuo. Deda se bavio, tata nastavio, pa sam ja, što kaže kako spada redom, išao sam u Poljoprivrednu školu u Futogu i tako da sam nastavio time da se bavim. Nisam nešto drugo ni probavao mnogo. Radili smo malo i povratarstvo ranije, sad smo to ukinuli, sad nema radne snage. Radimo samo ratarstvo a od kultura, kukuruz, soja, suncokret i pšenica, kaže Jan i dodaje „generalno je loše, što se tiče cena svih žitarica, što se kaže, računica je jasna, nema ništa. Uzrok je suša i ovo što nam je sve ranije prispelo. Po pravilu prvo bi trebalo da se skidaju suncokret soja, kukuruza, ali mislim da će ove godine stići sve u isto vreme “ zaključuje Dvornicki.
Kako Zdenko Jašo kaže od jutra do mraka su na njivi, kako se radi u partnerstvu, lakše je organizovati se za predah i kratki beg na godišnji odmor.
Subvenicije za mehanizaciju
„Krenulo je to pre par godina te subvencije i te neke konkurse koje treba pratiti pomognu. No, tu smo mi uradili neku priču, tako da pomogla je država na neki način s povraćajem, 40%, 30%, zavisi kako koju mašinu. No, ima tu mašina koje smo isplatili mi u kešu, gde nije bila povraćaja. Jer mora da se ide u korak sa vremenom. Mehanizacija mora da bude prisutna, i to ona savremena, kako bi rezultati bili dobri. Što se tiče radne snage, nema je. No. imamo mi još, hvala Bogu, drugara i u familiji, tako da nas ima, ali stvarno je to deficit.
Na plus 40 je sve spaljeno
Ovaj naš kukuruz, hibrid DKC FAO 500, solidno izgleda, mogu vam reći da sam zadovoljen. Znači sad, cena kakva će biti, čujem već da će biti katastrofa, ali ja tu ne mogu da utičem ništa, ni ja, ni vi, ni ni kod nas. E sad, trebaju nam samo kiše za svaku kulturu i velika borba. Ajde, prošle godine smo imali veći vetar i oluju, no sad, vidite i sami ima do 20-30% gde se biljke polomile, pale na zemlju i od toga nema ništa, biljke su spaljene, osušene“, dodaje Zdenko.
Za njihovu dušu ovi mladi poljoprivrednici imaju nešto vinograda i voćnjaka, međutim za profesionalnu proizvodnju obrađuju oko 100 hektara zemlje, i kako kažu lutrija je rad pod otvorenim nebom ali treba naučiti biti istrajan kako u usponima tako i u padovima.
„Kako znam za sebe, kako sam od malena ušao u traktor i stao na kvačilo, od tad sam u poljoprivredi. Svaka godina je drugačija. svaki pad je jedan uspon, tako da idemo dalje. Ne vredi da kukamo, pred nama je veliki posao, treba uraditi to, pokupiti koliko toliko ima na njivama, gde ima više, gde ima manje, kako koji hibrid, ali u suštini živa glava, idemo dalje. Lakse je od kada smo u partnerstvu, lakše se i muke prebrode“ pozitivnim stavom završava Zdenko Jašo iz Stare Pazove.
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
