Ovogodišnja setva u Južnom Banatu se odvija u uslovima kakve nismo imali tokom prethodne dve jeseni. Najčešči predusev je suncokret kao dominantna biljna kultura u ovom delu Vojvodine, te je i zemljište kod većine poljoprivrednika na vreme pripremljeno.
“Padavine koje smo imali, u dva dana je palo 40 litara po metru kvadratnom, malo su odložile setvu. Sada je setva u punom jeku, a neki plan za četiri opštine Južnog Banata: Pančevo, Kovačica, Alibunar i Opovo je da se pšenica poseje na oko 19.000 hektara.” – kaže dipl. ing Bogdan Garalejić iz PSS Pančevo.
Inače ovaj reon je poznat po tome što 95% setve pšenica se obavlja na redukovanoj, konverzacijskoj obradi. Uglavnom se koriste tanjirače i gruberi, ističe naš sagovornik.
“Kao pred usev jeste dominantan sunokret, ali ima setve i iza kukuruza. Da bi se dobro odradila setva iza kukuruza kombajni moraju da sa svojim sečkama odrade usitnjavanje žetvenih ostataka nakon čega dva tanjiranja obično ne predstavljaju nikakav problem. Moramo reći da smo imali visoke prinose kukuruza, ali da su izabrani hibridi bili sa tankom stabljikom, nisu toliko robusni, tako da se i setva iza kukuruza obavlja kvalitetno.” – dodaje naš sagovornik.
SA ULASKOM U NOVEMBAR POVEĆATI SETVENU NORMU
Naš sagovornik ističe da je važno da dubina setva bude do 4 centimetra. Uslovi vlažnosti su dobri, a preporučuje i valjanje, ako to uslovi dozvole i ako seme nije dobro pripijeno za zemlju. Ono na šta takođe treba obratiti pažnju, jeste setvena norma, a svakako gledajte deklaracije i računajte, dodaje Garalejić.
“Povećanje treba da iznosi od 5 do 10% sa ulaskom u 11. mesec. Kada govorimo o setvenoj normi naglasio bih da smo ove godine vršili pritisak da se pogledaju deklaracije na vrećama. Da se na osnovu podataka u vezi sa čistoćom, klijavošću i masi hiljadu zrna, izračuna koliko je zaista semena neophodno. Sa onim što smo do sada uradili i pogledali, to ne ide ipod 130 kilograma po jutru.” – naglašava Garalejić.
TAVANUŠA VS DEKLARISANO SEME
Što se tiče “tavanuše” i ona se koristi još uvek. Naš sagovornik ističe da ako je odluka pala na nju, da se bar uradi analiza njene klijavosti, a to vam može uraditi upravo savetodavna služba. Kada pričamo o tavanuši vs deklarisano seme, onda bi naš sagovornik da iskaže i jedno svoje lično mišljenje.
“Bilo bi dobro da deklarisano seme bude na neki način subvencionisano. To je moje lično mišljenje. Ako poljoprivrednik treba da kupi određenu količinu semena, to nije ni malo jeftino. Cene se kreću od 48 dinara za kilogram, pa do 65 dinara u zavisnosti od toga sa čime je seme zaprašeno. Za to je neophodna podrška. Država je neko ko bi tu trebao da ima najveći interes, jer je pšenica strateška biljna vrsta. Tako bismo imali stabilnu proizvodnju, sa manje bolesti itd.” – smatra naš sagovornik.
Dotakli smo se u razgovoru i teme u vezi sa analizom zemljišta koja još uvek nije prešla u naviku poljoprivrednim proizvođačima. Mineralna đubriva se naručuju praktično na pamet, što je čisto bacanje novca. Vrlo je važno kako gazdujemo svojim zemljištem, jer se ono za vrlo kratko vreme jako potroši, dok njegovu obnovu verovatno većina nas neće dočekati, jer je za podizanje humusa samo za 1% neophodno oko 150 godina, ističe naš sagovornik.
