Srbija izvozi maline u preko 50 država. Što se tiče Evrope, najveći konkurent nam je Poljska, posebno kada je u pitanju izvoz na tržišta Nemačke, Velike Britanije, Belgije, i Francuske.
Nemačka apsorbuje oko jedne trećine našeg ukupnog izvoza, i ona je najveći uvoznik maline u svetu. Ipak, udeo srpske maline na nemačkom tržištu se smanjuje, i to nije zbog Poljske (koja uvozi više maline nego mi u ovu državu), već zbog povećanja uvoza maline iz Ukrajine, koja je jeftinija (iako ni izvozna cena srpske maline nije naročito visoka). Znatno manje količine izvozimo u Francusku u poređenju sa Nemačkom, ali srpska malina čini najveći deo francuskog uvoza maline – više od 30 odsto. Treće po veličini tržište za naše maline je Belgija, a na četvrtom mestu se nalazi Velika Britanija, za koju smo takođe najveći uvoznik.
Oscilacije u izvozu u prethodnim godinama
Iako se može reći da se dobro držimo na svetskom tržištu malina, zabrinjava podatak da je uvoz u pomenute države u stalnom padu već godinama. Tome doprinosi i smanjena potražnja u Zapadnoj Evropi – prodaja maline u supermarketima u ovom delu Evrope je opala za skoro jednu trećinu u periodu od 2020. do 2022. godine.
Od 2019. do 2023. smo u proseku izvozili 98.000 tona zamrznute maline godišnje, ali brojke nisu jednake za svaku godinu, čime pad izvoza srpske maline postaje primetan. Izvoz je bio najveći u 2019. godini, kada je iznosio više od 114.000 tona, a u 2022. je pao na svega 68.000 tona. Što se tiče 2023. godine, ovaj broj je bio oko 72.000 tona.
Kakvo je trenutno stanje u proizvodnji i izvozu malina?
Jasno je da je izvoz maline u padu, a uslovi u kojima malinari rade nisu ni približno dobri. Manjak sezonske radne snage, loša otkupna cena maline, i znatno povećani troškovi proizvodnje su glavni problemi koji muče malinare, koji sada već tradicionalno protestuju skoro svake godine.
Cene goriva, đubriva, i pesticida su porasle zbog inflacije na globalnom nivou, a snižavanje cene maline ne omogućava da se pokriju troškovi, zbog čega su mnogi poljoprivrednici ostali bez profita. Ne pomaže nam ni povećana ponuda iz Čilea, Poljske, ali i Bosne i Hercegovine, gde se proizvodnja maline značajno proširila. Da bi malinari profitirali, otkupna cena maline bi morala da bude makar 350 dinara – ovo bi omogućilo da se pokriju i troškovi proizvodnje i berači.
Još jedan značajan faktor koji doprinosi trenutnom lošem rodu maline je klima, tačnije klimatske promene koje su sve izraženije prethodnih godina. Neuobičajeno tople zime i proleća, dugi sušni periodi, kao i kasni mraz su značajni problemi. Zbog tople zime, vegetacija krene da raste, ali se onda desi da je mraz uništi – ove godine je aprilski mraz obrao prvi i polovinu drugog roda. Grad je isto značajan faktor, pa smo tako ove godine imali značajne vremenske nepogode od Valjeva sve do Ivanjice. Posledice ovoga će se videti i naredne godine jer su uništeni i novi izdanci.
Očekuje nas još veći pad broja zasada u 2025. godini
Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji se malina uzgaja na 18.625 hektara, a prosečno rodi oko pet tona po hektaru, što bi značilo proizvodnju od nešto više od 94.000 tona. Ipak, Asocijacija malinara Srbije tvrdi da su ove brojke u stvarnosti dosta manje i da se malina zapravo gaji na svega 14.000 hektara, a da će sledeće godine zasada biti još manje, prvenstveno zbog dogovorene cene od 250 dinara po kilogramu.
Šta bi moglo da pomogne da se srpska malina oporavi?
Klimatski izazovi će sledeće godine biti još teži, te većina malinara smatra da treba ulagati u sisteme za navodnjavanje, ali i otpornije sorte malina. Potrebno je i poboljšanje infrastrukturnih kapaciteta poput hladnjača i postrojenja za preradu.
Srpski izvoznici bi mogli da se posvete diverzifikaciji tržišta ali i brendiranju srpske maline kao visokokvalitetne, čime bi se mogla postići bolja izvozna cena. Ipak, sve to neće biti dovoljno ako država ne odluči da pomogne malinarima. Mere za smanjenje troškova proizvodnje koje bi mogle pomoći su subvencije za pesticide i gorivo, kao i lakši pristup kreditima za male i srednje poljoprivrednike.
