Iz republičke kase za poljoprivredu je ove godine opredeljeno rekordnih 149,5 milijardi dinara, što je čak 7,5 odsto ukupnog budžeta. Stručnjaci su saglasni – agrarni budžet od 149,5 milijardi dinara je istorijski. Ipak, mnogi ga smatraju i kriznim, jer je posledica izuzetno loših rezultata koje beležimo poslednjih godina u domaćoj poljoprivredi. Od pada broja grla stoke, zemljišnog fonda do produktivnosti i niskih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda.
Mere koje treba da ugase akutni požar
“U kratkom roku smo od zemlje koja bi mogla da hrani pola Evrope, stigli do zemlje koja uvozi mleko, meso, prerađevine, čaki i živu stoku i peciva. Mislim da je zato država rešila, što se narodski kaže, da odreši kesu i da poljoprivredi posveti malo više pažnje i malo više novca“, kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
Budžet za poljoprivredu podeljen je na pet segmenata – direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku, posebne i IPARD podsticaje. Za direktna plaćanja namenjeno je čak 80 odsto budžeta.
”To su mere koje treba da ugase akutni požar. Da pomognu poljoprivrednicima da im se smanje troškovi proizvodnje. S jedne strane imamo napor za podizanje proizvodnih kapaciteta i to se reflektuje u davanju po hektaru, a sa druge strane tu je deo da se smanje troškovi proizvodnje kroz refakciju za dizel gorivo i za sertifikovano seme. Kada je 80 odsto budžeta usmereno na direktna davanja, negde se moralo zakinuti. Očigledno se zakinulo u delu budžeta koji je trebalo da ima razvojnu notu“, objašnjava Galetin.
Iznuđen potez
Iako je za razvoj poljoprivrede potrebno drugačije ulagati novac iz budžeta, ovogodišnji plan trošenja sredstava je, prema mišljenju Galetina, ipak, opravdan. Proizvođačima se mora pomoći da prevaziđu probleme koje im poslednjih godina zadaju, pre svega, klimatske promene. Samo tokom 2024. godine smo, podseća, imali više od 40 tropskih dana, skoro bez padavina u dugom periodu.
”U takvim okolnostima, kada imate veliki pad proizvodnje i nenaklonjeno tržište u smislu niskih cena proizvoda onda je očigledno naš poljoprivrednik u ozbiljnom problemu da elementarno zanovi proizvodnju. Ovo je iznuđen potez, ali neophodan kako bi se proizvođači relaksirali“, objašnjava ovaj agroekonomski analitičar.
Stanje u poljoprivredi posledica nemara i nebrige decenijama
I profesorka Žaklina Stojanović sa Ekonomskog fakulteta kaže da su ovogodišnja sredstva iz agrarnog budžeta dominantno usmerena ka direktnim podsticajima, dok se godinama deo koji se odnosi na ruralni razvoj u ukupno opredeljenim sredstvima smanjuje. Unutar direktnih podsticaja značajno je učešće za kupovinu semenske robe i goriva, premija za mleko, davanja po hektaru ili grlu stoke.
”Utisak je da je budžet oblikovan na osnovu zahteva poljoprivrednika izraženih kroz proteste u toku 2024. godine. Ono što treba razumeti jeste da poljoprivrednici traže stabilnost i brigu o njihovom poslovanju u teškim, kriznim situacijama”, objašnjava prof. dr Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
“Trenutno stanje u našoj poljoprivredi posledica je kako opšteg nemara i nebrige o ovom sektoru decenijama unazad, tako i prethodno donetih, problematičnih odluka u periodu pandemije i krize na svetskom tržištu hrane izazvane ratnim dešavanjima u Ukrajini, uz sve izraženiji, nepovoljni uticaj klimatskih promena”, dodaje naša sagovornica.
Rešenje je moguće
Rešavanje navedenih izazova je, kaže, moguće uz snažnije tehnološko inoviranje i funkcionalno povezivanje – udruživanje ili ugovaranje proizvodnje, uključujući i marketing ugovore koji se realizuju na berzi.
“Novac iz agrarnog budžeta treba usmeriti ka korisnicima koji mogu da unaprede sopstvenu proizvodnju i proizvedu hranu u većoj količini, na produktivniji i efikasniji način nego što su to činili ranije. To je uslov svih uslova – hrana treba da bude dostupna po nižim cenama za potrošače kako bi bio otvoren prostor za brži ekonomski rast i razvoj. U suprotnom, zbog velikog učešća troškova hrane u strukturi ukupne potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji, agrar sa postojećim performansama postaje kamen oko vrata, jer ograničava prostor za razvoj drugih tržišnih segmenata”, smatra profesorka Stojanović.
