Prolećni mrazevi i kiše „obrali“ kruške u Vojvodini
Nestabilne vremenske prilike, sa čestim kolebanjima temperature, odrazile su se na kvalitet još uvek neformiranih plodova na većini plantaža voća u Vojvodini. Diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, Andrej Tamaš iz Vrbasa, koji se, uz stalan posao, četrnaest godina bavi i proizvodnjom krušaka, kaže da ne morate da budete vrhunski stručnjak da biste već u ovoj vegetativnoj fazi mogli da procenite da će vam ovog leta trebati manje berača, nego lane. Spoj iskustva i mladosti, ali i stručnosti, ističe Andrej, greške svode na minimum, što je u današnjim izmenjenim klimatskim prilikama od presudnog značaja, budući da se i najmanji propust može odraziti na prinose.
Mraz, i mnogo kišovitih dana početkom proleća, prepolovili su mu rod, u odnosu na prošlu godinu, iako su odradili sve agrotehničke mere. Iako rod zavisi od, kako kaže Božije volje, da bi kruške bile kvalitetne, jednako je važna i usaglašenost odluka njegovog oca i njega, budući da se sve operacije u voćnjaku, preduzimaju tek kada su obojica dali „zeleno svetlo“za njihovu realizaciju.
Ekološke klopke za prirodne neprijatelje kruške
Na dva i po hektara, porodica Tamaš uzgaja četiri sorte krušaka, od kojih je glavna Viljamovka, jer je ona najtraženija na tržištu. Sve voćne sadnice su na sejancu divlje kruške, što im je podloga, što je, kako navodi Andrej, mnogo bolje rešenje od dunje, zbog visokog sadržaja kalcijum – karbonata u zemljištu.
Tamaševi se protiv prirodnih neprijatelja kruške, osim hemijskim tretmanima, bore i dovitljivošću, mehaničkim hvatanjem insekata u klopke, u vidu plastičnih kofica sa vodom. Insekti najviše vole voćne cvetove, a tek onda idu na korove. One se moraju blagovremeno eliminisati, savetuje Tamaš, jer ako se jako razmnože, mogu da unište cela stabla i cvetove, te plodovi postaju deformisani i ne mogu se prodati u većoj klasi.
Navodnjavanje imperativ savremenog uzgoja krušaka
Budući da je savremena voćarska proizvodnja nezamisliva bez zalivnih sistema, naročito u jeku leta, njihova stabla imaju kontinuirani dotok vode, preko sistema „kap po kap“. Budući da trenutno nemaju dovoljno novca za podizanje protivgradnih mreža, Andrej i njegov otac su se odlučili za osiguranje useva i plodova, u slučaju velikih vremenskih nepogoda.
Ono na šta ne mogu da utiču, jeste manjak berača, sve ih je teže naći iz godine u godinu.Voleli bi kada bi imali mogućnost i za izgradnju hladnjače, kako bi svoje plodove imali gde da skladište, dok ne pronađu kupce za njih.
Plodovi krušaka se moraju brati dok su još zeleni, kako bi mogli da odstoje u hladnjači oko dva meseca, jer u Vrbasu ne postoji organizovan otkup voća, te se proizvođači snalaze na razne načine.
Kruške ekstra klase se, kako ističe ovaj mladi voćar, prodaju bez problema otkupljivačima koji ih kasnije iznose na pijace, dok voće nižeg kvaliteta završi u kazanima prerađivača rakije.
Imali su ambicije i za zaokruživanjem celokupne voćarske proizvodnje – od sirovine do finalnog proizvoda, ali su tu poslovnu ideju, za sada, stavili „na čekanje“. Ove godine očekuju i prvi ozbiljniji rod lešnika, koji su zasadili pre 5 godina, i nadaju se da će im se strpljenje, trud i investirani novac, i isplatiti.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta
Sagovornik: Andrej Tamaš, voćar iz Vrbasa
