Tokom 2018. godine, koja nam je na izmaku, jedna od misija savetodavnih poljoprivrednih stručnih službi, širom Srbije bila je i približavanje poljoprivrednicima svih prednosti ali i nedostataka evropskih konkursa za dobijanje podsticajnih sredstava, među kojima je i IPARD program.
Primamljiv je taj program mnogim srpskim domaćinima ali im je još uvek i velika nepoznanica, a većini od njih je i nedostižan san. Milan Pajić, koji važi za jednog od najvećih proizvođača mleka u opštini Bogatić, smatra da još uvek ne može da odgovori visoko postavljenim zahtevima iz tog fonda.
IPARD program – nepoznanica i nedostižan san
Milan Pajić je, kako nam je rekao, imao prilike da obiđe farme nekih svojih evropskih kolega, koji uzgajaju u proseku 20 grla muznih krava simentalske rase, i utisak mu je da su naši proizvođači u nekim stvarima čak nekoliko koraka ispred njih. Ne mogu se stranci pohvaliti ni boljim genetskim potencijalom svojih goveda, objektima ili kvalitetom mleka ali bi, po sadašnjim kriterijumima, prema mišljenju ovog mačvanskog proizvođača mleka, samo mali broj domaćih govedara, imalo šta da traži pred vratima IPARD-a.
Ni Željko Milutinović, stočar iz susednog mačvanskog sela Drenovac, koji ovih dana na svom gazdinstvu podiže moderan objekat za uzgoj 100 svinja, rađen po uzoru na neke od nemačkih farmi, u ovom trenutku nema nameru da aplicira za novac iz IPARD programa. Iako se u Srbiji smatra srednjim proizvođačem sa solidnom proizvodnjom krmača, u evropskim fondovima ga sa postojećih 25 ari površina koje obrađuje i objektima koje poseduje, ne bi ni uzeli u razmatranje za odobravanje podsticajnih sredstava.
Namera mu je da u godinama koje slede, svoju proizvodnju podigne na viši nivo i prilagodi je evropskim standardima. Za razliku od Željka, koji će u godinama koje slede, možda i razmotriti mogućnost konkurisanja, Milivoj Alimpić, jedan od najuzornijih i najpoznatijih proizvođača svinja ali i bikova u lozničkom kraju, sa decenijskim iskustvom rada na švajcarskoj farmi svinja, na naše pitanje hoće li predati dokumentaciju za IPARD sredstva, kategorično i kratko odgovara da ne vidi sebe u evropskim fondovima.
Mačvanski voćari spremniji od stočara za IPARD
Podizanje kvaliteta života u malim seoskim sredinama, biće jedan od prioritetnih zadataka stručnih poljoprivrednih službi i u narednoj godini, kaže za našu emisiju saradnica „Poljosaveta“u Loznici, Gordana Vujaklija. Samim tim, dodaje ona, i veći broj mačvanskih domaćina, koji budu prilagodili svoje proizvodnje evropskim standardima, lakše će dobiti priliku za željena IPARD sredstva.
Njen kolega, diplomirani inženjer stočarstva, iz šabačke Poljoprivredne službe, Zoran Kozlina kaže da je njihovo dosadašnje iskustvo u radu sa proizvođačima, koji pretenduju za IPARD sredstva, takvo da su ih postepeno uvodili u proces dobijanja tih sredstava, objašnjavajući im sve neophodne detalje.
Dobrobit životinja na prvom mestu
Na primeru gazdinstva Željka Milutinovića iz Drenovca, ovaj stručnjak nam je pojasnio koje parametre u proizvodnji bi ovaj uzorni stočar trebalo da koriguje, kako bi odgovorio kriterijumima IPARD-a.
Prema njegovom mišljenju u domaćinstvu Milutinovića, potrebna je mala reorganizacija i minimalne korekcije, koje će u novom objektu i biti sprovedene. Po preporuci ovog savetodavca, ali i po uzoru na neke od evropskih farmi, Milutinović će postaviti ventilaciju u celom objektu, čime će se stvoriti povoljnije okolnosti za dobrobit samih životinja.
Kozlina, na kraju, ističe da će u zimskim mesecima, širom Mačve, krenuti serija zanimljivih stručnih predavanja, a jedna od glavnih tema biće upravo približavanje svih detalja o procesu dobijanja sredstava iz pretpristupnih fondova ali i iskustava naših prvih komšija na tom planu.
Opširnije pogledati u video prilogu.
