Svaštarenje – tajna uspeha i opstanka domaćeg seljaka
Na oko 12 kilometara od Mladenovca, nalazi se selo Rabrovac. Kao i većina drugih sela ovoga kraja i ovo je dugo bilo poznato po kvalitetnim muznim grlima i rekordima u davanju mleka još u staroj Jugoslaviji. A onda, poslednjih decenija, mladi su počeli da odlaze iz sela a mlečno govedarstvo da smanjuje, baš kao i broj grla.
Porodica Miroslava Arsića, međutim, nije deo te statistike. Kako kaže naš domaćin, poljoprivreda je deo porodične tradicije Arsića. Kada je ona bila na ispitu, mlečnom govedarstvu i ratarstvu priključili su se i danas veoma uspešna proizvodnja torti i kolača. A da se neće odreći poljoprivrede, potvrdili su i ove godine kada su započeli i proizvodnju borovnica. I, ni mlađi ni stariji Arsići, nemaju nameru da napuste svoje rodno selo. Miroslav Arsić kaže da je on četvrta generacija iz njegove porodice koja se bavi poljoprivredom, sve što su stekli, zaradili su, kaže baveći se isključivo tom proizvodnjom.
Arsići su nekada, kako nam se pohvalio Miroslav, bili republički rekorderi u proizvodnji mleka, danas još uvek imaju 23 grla krupne i sitne stoke, tako da naš sagovornik izražava nadu da će poljoprivredna tradicija na njihovom gazdinstvu još dugo da traje. Od 12 muznih krava, Arsići u proseku proizvedu 200 litara mleka dnevno. Veći deo mleka se predaje mlekari a ostatak ostaje u porodici i koristi se za proizvodnju kolača, kojom se bave skoro već 20 godina. Ipak, iako je ova porodica našla načina da zajedno privređuje i stvara i kada je bilo najteže, Miroslav sa žaljenjem priča o nekadašnjim vremenima, kada je ovaj kraj ipak bio mnogo bogatiji. Dodaje da se drastično smanjio broj njegovih kolega u selu koji zbog neisplativosti stavljaju katanac na imanja i napuštaju selo i izražava bojazan da će, ako se nastavi ovakav negativan trend u Srbiji, u narednih 10-tak godina, kako je procenio, ostati jedva 100 hiljada grla krava. On konstatuje da je ekonomska računica ta kojom se danas svi domaćini rukovode i ne osuđuje mlade što masovno gravitiraju ka većim gradovima jer na selu ne mogu da opstanu.
Na oko 30 hektara zemlje, Arsići seju kukuruz, pšenicu i detelinu, prvenstveno za ishranu muznih i tovnih goveda. Od ove godine, međutim, rešili su da se oprobaju i u proizvodnji borovnica na 40 ari zemlje. Sadnice su uvezli iz Holandije a za celu organizaciju proizvodnje, od sistema za navodnjavanje do protivgradnih mreža, podigli su kredit, uz očekivanje da će deo sredstava povratiti subvencijama grada Beograda i Ministarstva poljoprivrede, za koje su aplicirali. Sve neophodne savete i smernice za proizvodnju borovnica, Arsići su dobili od stručnjaka iz Savetodavne službe Mladenovca, bez čije pomoći, kao početnici, kaže ne bi uspeli u tome.
Diplomirani inženjer Branislav Radovanović iz Poljoprivredne stručne službe Mladenovca, sa kojima Arsići imaju dobru saradnju, kaže da su borovnice sada hit među proizvođačima toga kraja. Sve njih savetuju oko analize zemljišta preko supstrata za zakišeljavanje zemljišta, s obzirom na to da borovnice zahtevaju kiselu sredinu. Miroslav kaže da će proizvodnja borovnica biti prioritet u narednom periodu ali da će težiti i proširenju stada. Ova porodica, za razliku od drugih proizvođača, zaista prati i edukuje se oko svega što im kao poljoprivrednicima stoji na raspolaganju od državnih subvencija te će za to i aplicirati.
Pravo na subvencije ostvaruju i žene ovog gazdinstva te će se one koristiti za poboljšanje mlečnog govedarstva. Ipak, naš sagovornik nije optimista kada je generalna slika poljoprivrede u našoj zemlji u pitanju. Da bi to potkrepio i surovim činjenicama, MIroslav konstatuje da proizvođači u Srbiji, trenutno plaćaju najskuplje gorivo u regionu pa i u Evropi što im umnogome smanjuje šanse da budu konkurentniji na zahtevnom tržištu.
Na kraju razgovora Miroslav Arsić kaže da je tajna opstanka i uspeha njegove porodice upravo u tome što su mnogo stvari radili i probali, kako ne bi odustali. Zahvalan je što je to i njegovu decu zadržalo na selu ali kaže da je sve to moglo i bolje jer je, nažalost, još uvek više onih Rabrovčana koji su otišli.
