Ljudi i konji su oduvek bili u neraskidivoj vezi, i kroz vekove su se nizale mnoge mudre izreke i citati o tim plemenitim životinjama. Jednu od najupečatljivijih, izgovorio je najslavniji premijer u britanskoj istoriji, Vinston Čerčil, koji je rekao da „nijedan trenutak života nije gubljenje vremena, ako smo u sedlu”. Sa tom izrekom slaže se i naš sagovornik, 25-ogodišnji Bojan Novoselac, iz Belegiša, koji je prvi put osedlao konja sa deset godina, i od tada su oni deo njegove svakodnevice. Bojan, koji ima i odgajivačnicu rasnih pasa, je uspeo svoju ljubav prema životinjama, a pre svega prema konjima, da prenese i na svoju ćerku Hanu.
Prvi uvoznici Frizijske rase konja u Srbiji
Žao mu je što njegova majka nije doživela da vidi radost na licu svoje unuke Hane, kada je u blizini konja, ali mu je drago što se za konjički klub „Mirela“, koji je dobio naziv po njoj, čulo i van granica naše zemlje. Najzaslužniji za to je, kaže Bojan, njegov ujak, Slobodan Nikolić, koji je kao nastavljač porodične tradicije, uspeo od malog kluba da napravi vrhunsku odgajivačnicu. U njihovim starijim objektima, trenutno se nalazi 30 grla, a u planu im je da se razvijaju i proširuju. Ove godine postavljeni su temelji za novu štalu, koja će se graditi po uzoru na one u Holandiji za frizijsku rasu konja. Bojanov ujak je pre 6 godina prvi uvezao u Srbiju tu rasu konja, sa ciljem da se ozbiljnije posveti njihovom uzgoju. Frizijski konji su plemenita i graciozna rasa, sa raskošnom grivom i repom, a zglobove im krasi gusta dlaka, koja podseća na ljudske čarape. Konji, različitih rasa, se čuvaju i neguju u izolovanom prirodnom ambijentu, miru i tišini sa velikim zelenim površinama, štalama i pratećim objektima.
Seno i zob za glavni obrok
Kažu da konj galopira srcem, izdržava plućima, pobeđuje karakterom. A da bi se za dobrim konjem digla prašina, potrebno je mnogo rada, ističe naš sagovornik. Kako kaže, odgajivači konja treba, pre svega, da razumeju potrebe konja za hranljivim materijama i da im odaberu adekvatnu izbalansiranu hranu. Njegova porodica se ujedno bavi i ratarstvom, tako da sami proizvode hranu za svoje konje, vodeći računa o specifičnim potrebama svake od rasa. Primera radi, Frizijski konji, pošto su odrasli u Holandiji, su naviknuti na seno i zob, te im se ono daje u najvećim količinama, a sve žitarice se proizvedu na njihovim njivama. Najmlađi članovi kluba im daju i njihove omiljene poslastice, jabuke, šargarepu kao i kockice šećera, nakon napornih treninga, ili nakon celodnevnog boravka sa njima na ispaši uz reku Dunav.
Kolika najsmrtonosnija bolest kod konja
Konji su pod budnim okom stručnog veterinarskog tima, kako bi se izbegle neke od najčešćih bolesti koje, ako se ne uoče na vreme, mogu da dovedu i do uginuća. Najrasprostranjenija bolest kod konja je kolika, i od nje je i najveća smrtnost konja u Srbiji, kaže Bojan i najavljuje izgradnju prve mini hirurške klinike za konje u Srbiji, koja će se graditi po uzoru na klinike u zapadnoevropskim zemljama. Prva slična, nalazi se u Mađarskoj, što je u situacijama kada se mora hitno reagovati, i spasiti životinju od uginuća, problematično i stresno. Pre otvaranja klinike, naši veterinari će ići u Holandiju na usavršavanje i specijalizaciju za obavljanje složenih operacija. Temelji objekta su postavljeni ove godine, a ukoliko građevinski radovi budu tekli po planiranoj dinamici, prva hirurška klinika u Srbiji, otvoriće vrata naredne godine.
U planu izgradnja kampa sa bungalovima i restoranom
U svojim objektima pružaju i usluge pansionskog smeštaja konja za sve ljubitelje koji nemaju uslova za njihovo držanje. U okviru konjičkog kluba oformljena je i škola jahanja za decu, mlade ali i starije. Trenutno imaju 98 članova, najmlađi imaju 5 godina, a najstarija im je bila jedna 65-ogodišnja žena. Prvih desetak susreta polaznici imaju samo teorijske časove, da bi naučili kako se pravilno hrane konji, o njihovim navikama, timare ih i čiste im kopita. Pored škole jahanja, u planu je i izgradnja kampa, sa šest bungalova i restoranom, za najmlađe koji bi tokom višednevnog boravka u Belegišu mogli da nauče sve o konjima. Iako nemaju klasičnu hipoterapiju uz stručne trenere, često im se javljaju iz specijalizovanih škola sa molbom da im dozvole da dovedu decu sa smetnjama u razvoju, kao i one sa emocionalnim i psihičkim problemima, kako bi proveli dan u društvu konja. Hipoterapija se pokazala kao metoda koja znatno poboljšava rehabilitaciju i kvalitet života osoba s zdravstvenim poteškoćama, zadovoljno ističe Bojan.
Srećko – najmanji konj u Evropi
Miljenik svih posetilaca je osmogodišnji Srećko, šetlandski patuljasti poni, koji možda ne može da učestvuje na konjskim trkama, ali je definitivno glavna zvezda i maskota kluba. Srećko, koji izgleda kao pas srednje veličine, je trenutno najmanji konj u Evropi, dovežen je iz Holandije 2015-te godine. Srećko se ne može pohvaliti visinom, u grebenu ima 45 centimetara, a poređenja radi frizijski konji dostižu visinu i do 165 centimetara. Miljenik je dece, i često je rođendansko iznenađenje na privatnim žurkama.
„Dama“, prva frizijska kobila u klubu, za života dobila statuu
Konjički klub „Mirela“ je prepoznatljiv i po Dami, prelepoj frizijskoj kobili, koja je pre 13 godina dovežena na farmu, i koja je za života dobila spomenik. Za potrebe snimanja našeg priloga, Dama je laganim kasom graciozno dogalopirala iz štale do svoje statue, napravljene u prirodnoj veličini, pozirajući u objektiv kamere, čineći ponosnim njene vlasnike, Slobodana Nikolića i Bojana Novoselca. Redovni su učesnici Fijakerijada i drugih manifestacija, a njihovi fijakeri ulepšali su i brojna venčanja u kraju. Bojan nam je rekao da se na njihovom gazdinstvu kroje i drugi planovi, među kojima su i turistički sadržaji, o kojima ćemo nešto više u narednoj priči, o ovim uzornim sremskim domaćinima.
