Pre osam godina Dušan Paroški iz Suseka je nabavio dve koze kako bi imao mleka za svoju porodicu, a posebno za unučad. Iz godine u godinu broj koza se uvećavao, te danas farma koza broji stado od oko 100 koza. Kako kaže, broj je u jednom trenutku duplirao kako bi ispoštovao minimum od 100 litara dnevno koji mu je mlekara tražila. Danas ima jednu ozbiljnu proizvodnju kozjeg mleka.
“U sezoni bude od 150 do 170 litara mleka, od aprila do novembra. Sad od marta kreće jarenje, tako da sad nemamo.” – kaže Dušan.
Ono što matematiku čini pozitivnijom jeste to što su koze svakodnevno na ispaši. Nije lako i velika je to obaveza, priča nam naš domaćin, međutim drugačije se ne bi moglo. Dušan svaki dan oko 11 časova, nakon što dođe s posla, se priprema i sa svojim stadom kreće u šetnju. Kako kaže, svakodnevno pređu oko 12 kilometara. Ova godina im ide na ruku, jer ih je vreme bukvalno počastilo lepim decembrom, te su koze još uvek na ispaši.
“Da nema ispaše, verovatno se ne bih ovim bavio. Na koze koje daju manje od dve litre mlek, ne bi bilo računa. Vodim in na strnjišta, i u šumice, tako da one sebi nađu šta će jesti. Dobiju malo dohrane, kad treba, ali one najviše vole kad idu napolje.” – priča nam Dušan.
Farma koza ima smisla samo sa ispašom
Dušan smatra da koze na ispaši uživaju i da ne mogu da ga dočekaju da dođe po njih i da ih pusti. Osim toga, ubeđen je i da je njihovo mleko daleko kvalitetnije od onih koza koje su na koncentratima.
Ovakav način držanja koza ima smisla, ima i matematike sa trenutnom cenom mleka. Ono što nedostaje jeste sigurnost kada su otkupljivači u pitanju. Ugovori se obično prave na dve godine, pa se to produžava. To je veoma kratak period za neka veća ulaganja, smatra naš domaćin.
“Ne isplati se sad ulagati nešto više, u objekte recimo, jer si nesiguran. Ugovori bi morali biti bar na 5 ili 10 godina. I država je davala zemlju na godinu, sad daje na 10. Sad se u tu zemlju može ulagati, ima smisla. Kad bi se mlekara obavezala da će od mene uzimati mleko bar 5 godina, tako bih se obavezao i ja da ću ih držati, pa bi onda i ulagao više u sve ovo. Međutim, sve je sada nesigurno, pa moramo biti obazrivi.” – ističe naš domaćin.
Jariće niko neće
Mnogi kozari imaju problem sa plasmanom jarića, jer tržište za njih kao da ne postoji. Jaretina se slabo konzumira kod nas, te su im jarići bukvalno problem, priča nam Dušan. Konkretno ova farma koza ima prosek od 2,6 jareta po kozi.
“Jare kad sisa kozu osam nedelja, ono ima 12-13 kila, cena je 250 dinara za kilo. To je znači oko 2500-3000 dinara. Koza koja ima 1,5 litru mleka puta 60 dana to je 90 litara, ako je cena mleka oko pola eura, računica vam je jasna. Razlika je ogromna. Jarad se ne isplate.” – ističe Dušan.
Naš domaćin za sada ne razmišlja o proširenju, ali bi voleo još malo da poradi na selekciji. Kako kaže, voli ovaj posao i smatra da je isplativ, ali pod uslovom da su koze na ispaši. Pa ipak, najveći problem jeste plasman, jer je malo mlekara koje otkupljuju kozje mleko, ili ga otkupljuju samo sezonski. On za sada nema problema ni sa tim, ali naglašava još jednom da se ugovori potpisuju samo na dve godine što nije dovoljno za osećaj sigurnosti koji je neophodan u svakoj stočarskoj priči.
