Primer dobrog i uspešnog zadrugarstva u Perlezu
O instituciji zadruge u prošloj godini, dosta se pričalo, najavljivalo i obećavalo. I kroz emisiju ‚‚U našem ataru‚‚‚ imali ste prilike da čujete kako to sve za sada funkcioniše u praksi. Većina proizvođača iz svih krajeva Srbije, ipak je još uvek nezadovoljna statusima koje njihove zadruge imaju, pogotovo oni stariji koji pamte vremena kada je zadruga zaista bila institucija. U Banatu međutim, koji je možda i najviše pogođen prošlogodišnjom sušom, zadruge dobro funkcionišu. Slučajnost ili ne, ali na čelu čak šest banatskih zadruga nalaze se žene.
Jedna od njih je i Biljana Mijatov, direktorica Zemljoradničke zadruge u Perlezu. Ovo banatsko selo nalazi se na tromeđi puteva koji vode i ka Zrenjaninu i ka Novom Sadu i ka Beogradu, gotovo iste udaljenosti, ali opet, devedeset odsto od 4000 stanovnika bira da ostaje tu i bavi se poljoprivredom i to mahom ratarstvom. Ova zadruga jedna je od retkih koja od osnivanja 50-tih godina prošlog veka, nije išla u stečaj niti se gasila, a od pre četiri godine za direktoricu je dobila ženu. Biljana kaže, da je sve bilo i slučajno i sudbinski. Uprkos činjenici što je ekonomista po struci i što nije imala ranijeg iskustva bavljenja poljoprivredom, kada su joj 2014-te godine ponudili obavezu direktorke zadruge, bez dvoumljenja je prihvatila jer je za nju to predstavljalo veliki izazov. Morala je, dodaje sa smeškom, dosta i brzo da uči.
Kada su proizvođači bili u jeku sezonskih poslova, u pomoć su priskočile i druge dame koje su na čelima poljoprivrednih zadruga u Banatu. Biljana je posebno želela da istakne dobru saradnju sa koleginicom Zoricom Galović, direktorkom zrenjaninske zadruge, koja joj je pružila svu neophodnu pomoć kao početnici a ta saradnja je, kako kaže, uspešna i danas.
Tokom razgovora sa Biljanom Mijatov, u zadrugu je svratio i jedan od dugogodišnjih zadrugara, poljoprivrednik Dejan Vidić. Na naše pitanje da li je zadovoljan dosadašnjom saradnjom bez razmišljanja je odgovorio potvrdno i pohvalno ističući, pre svega, kao prednost što u njoj ima mnogo mlađih proizvođača, dobru uzajamnu saradnju i odličnu organizaciju. I Cveta Padejski, koji je takođe član zadruge, slaže se sa Vidićevom ocenom da njihova zadruga spada u red uspešnijih i da je pravi oslonac svojim zadrugarima. Tome je umnogome, kako kaže ovaj proizvođač, doprinela i izmena zakona o Zadrugama, koja je skinula balast pređašnjih vremena sa pleća zadrugara, te sada kao kreditno sposobni, imaju veće šanse da se izbore na zahtevnom tržištu.
Zadruga u Perlezu, inače, ima svojih oko 130 hektara obradive zemlje koju rade 34 zadrugara. Dobro poslovanje prethodnih godina kao i izmene zakona, omogućile su joj da postane i kreditno sposobna, što je iskorišćeno da se kupi ekonomska parcela sa skladišnim prostorom. Ono što ovi zadrugari međutim priželjkuju, jest veći broj konkursa u kojima će i oni moći da konkurišu, jer kako Biljana kaže, ova zadruga će to itekako znati da iskoristi.
Dodajmo na kraju da Zemljoradnička zadruga u Perlezu ne odustaje od onoga što je nekada bila. Sa podmlađenim članovima i rukovodstvom i nekoliko dobrih godina i pored teških poljoprivrednih sezona, čvrsto je rešena da opstane i ponovo postane stožer svom selu. Voleli bi, kažu, samo kada bi još neko sav taj trud uočio i na kraju i podržao.