Nema kuće u Sremskim Karlovcima u kojima se ne toči vino i rakija
Kada iz Novog Sada, preko Petrovaradina krenete u Srem, verovatno će vam svi na koje naiđete reći da ste na “putu najlepših vina i rakija”. Ako nastavite dalje vrlo brzo ćete stići u Sremske Karlovce, koji su nadaleko poznati po kvalitetnim vinima, gotovo da nema kuće koja, bar za svoje potrebe, i danas ne peče rakiju ili pravi vino. To nam je potvrdio i Mirko Veselinović, dugogodišnji proizvođač lepe i kvalitetne sremačke rakije i partner u Zemljoradničkoj zadruzi “Benišek – Veselinović”.
I Mirko se, poput mnogih mladih proizvođača, u proizvodnju vina jednostavno zaljubio. U njegovoj roditeljskoj kući uvek je mirisalo na rakiju i vino, jer su ta alkoholna pića proizvodili za sopstvene potrebe. Kada je ispekao svoj prvi kazan rakije, ponela ga je ideja da se ozbiljnije posveti toj proizvodnji, priča nam Mirko o svojim počecima. Da kum nije dugme, potvrdilo se i na primeru njegovog udruživanja sa svojim kumom Mariom Benišekom, poznatim proizvođačem vina. Ovaj dvojac “Benišek-Veselinović”, je od početnih 300 litara vremenom višestruko uvećao proizvodnju, te danas iz njihove vinarije izađe oko 10 hiljada litara vina i rakije godišnje. Mirko kaže da su to optimalne količine kojom mogu da kontrolišu kvalitet, što im je prioritet u proizvodnji. Imaju zajedničkih 4 hektara u Sremskim Karlovcima koje obrađuju, vinovu lozu, razno voće, a u planu je da posade i dunju.
Sa ponosom ističe da se striktno pridržavaju pravila u pečenju rakije, po starim recepturama, bez dodavanja aroma i sličnih pospešivača ukusa, te otuda ne čudi da su po raznim sajmovima, njihove rakije dobijale srebrnu ili zlatnu medalju. Naš sagovornik kaže da je tajna za dobru domaću rakiju da bude ukusna, fina i prirodna što im je i osnovni cilj, da njihovi kupci to prepoznaju. U njihovoj ponudi se trenutno nalaze dunja, kruška, kajsija i jedinstveni orahovac a kada su vina u pitanju trendovi ih diktiraju. Svaka pitka priča, kaže, polazi od odabira sorti, što je, dodaje on, negde i najteže. Dileme koje se postavljaju pred svakog početnika u toj proizvodnji su koje sorte saditi, na kojim parcelama, koje količine voća posaditi, sve navedeno zadaje glavobolje čak i iskusnijim proizvođačima. Oni su se odlučili za sorte kaberne i sovinjon, od belih sovinjon blan i sivi pinota ukazala se potreba i za otkupom rizlinga od drugih proizvođača.
Što se tiče nabavke sirovina za proizvodnju rakija, ne odstupaju od kruške “kaluđerke”, pošto je konzumentima u kafanama i restoranima ona, kako kaže, miljenica. Turisti se, pak, uglavnom opredeljuju za kajsiju ili dunju. Iako sada manje-više svi u kraju znaju za ovu proizvodnju, Mirko kaže da je bilo teško pridobiti poverenje, kako se izrazio, pravih konzumenata. Pored kvaliteta samog pića, na tržištu su bitku vodili i oko odabira adekvatnog oblika i boje flaše, etikete, što im je bilo posebno značajno zbog plasmana robe na inostrano tržište. Prošlogodišnja suša neće se drastično odraziti na proizvodnju vina i rakije ,plodovi su manji ali će kvalitet biti zadovoljavajući, procena je ovog karlovačkog proizvođača. Mirko na kraju primećuje da je sve veći broj mladih koji se upuštaju u proizvodnju vina i rakije što navodi na zaključak da ta proizvodnja, nesumnjivo ima budućnost u kraju koji je upravo po tome i prepoznatljiv.
