Rebeka, Čupka, Crna i još na desetine malih i velikih kunića u dvoristu porodice Šabli u Budisavi. Najmlađi članovi porodice pomažu u njihovom hranjenju, čišćenju, prebacivanju….. i kako kažu nikada se ne bi vratili u grad, život na selu ih ispunjava.
Kunići su u porodicu Šabli došli sasvim slučajno, Rebeka kao najstarija i najodanija, izrodila je prvo leglo pre nekoliko godina i od onda su kunići njihov izbor.
Parenje i koćenje kunića
„Počelo je slučajno. Bili smo na Najlonu, pijaci nadomak Novog Sada i najmlađi sin je poželeo zečicu. Tako je Rebeka stigla u naš dom. Ona je najstarije i ona će ostati kod nas. Onda smo od komšije dobili na pozajmicu samo na par minuta zeca. Onda se Rebeka okotila i onda smo nabavili svog zeca, svog mužijaka, ostavili nekoliko ženke i sad imamo tri ženke, jednog mužijaka i sad vrtimo to. Parenje, koćenje i tako. Onda ja u kalendaru upisujem kada se koja parila, kada se koja kotila. Mi u svakoj toj kućici imamo sada male zečiće, muž je napravio tu kućicu koju zovemo, ona može da uđe u kućicu i onda ona očupa sa sebe, očisti svoje grudi da bi oni sisali i natrpa slame i onda ih tu ostavi. I onda svaki dan kad treba da ih podoji, izvuče tu slamu i onda ih podoji i zatrpa ponovo tu slamu. Posle nekih 10-15 dana oni izađu, kada očvrsnu iz te kućice i ne moraju više da sisaju, mi njih pustimo neke dve nedelje. Sa jedno mesec dana oni mogu da žive samostalno, ali mi pustimo malo duže. Ne pustimo baš svakih mesec dana, da se okote imali bismo 200 zečića, kaže kroz smeh naša sagovornica Miljana Šabli iz Budisave.
Kunići vole društvo ljudi
Zečevi sem pojenja i hranjenja i naravno higijene u kavezima ne treba prevelika nega, kaže naša sagovornica.
„Mi imamo sad, na primer, jednu ženku koja je… ogromna. Ali, na primer, njeni zečići ne mogu nešto da porastu. Znači, dođu tu do dve kile, recimo. Ne prelaze dve kile, zato što su mešanci. Zato što nisu oni veliki zečevi. I, jednostavno, ne mogu da imaju više od dve kile. Ljudi ih često kupuju za poklon ali svi traže male zečiće, međutim i oni porastu za koji mesec“ šaljivo objašnjava Miljana.
Kunići su vrlo pitomi, dragi, veseli, inteligentni, vole društvo ljudi, a mogu se čak i pomalo dresirati. Kako naša sagovornica zaključuje iako im je životni vek oko 10 godina,svako ko se opredeli za kunića mora da bude spreman na jedno dugo prijateljstvo, ali i obvezu.
„Nećemo odustati od kunića. Ja njih baš volim . Oni su meni nekako… Smirena sam kad ih gledam… Kad tu sedim u dvorištu, ranije sam, tu namestim fotelje u dvorištu kraj njihovih kućica i onda ih gledam. Uzivam u njima i oni su mi pravi odmor za dušu „, kaže Miljana.
Večita dilema zec ili kunić
I na kraju pitali smo i porodicu Šabli, večita dilema da li je zec isto sto i kunic. Ako u kući, dvoristu, stanu imate ljubimca zasigurno se radi o kuniću, a ne o zecu. Uvreženo je mišljenje da su veliki kunići, koji se uzgajaju da tako kažemo „za lonac“, zapravo zečevi, što nije istina. Sve sto možemo da uhvatimo i držimo u kućicama i kavezima su kunići dok su zečevi posve druga vrsta životinja, koja živi u divljini. Iako kuniće često nazivamo zečevima, znalci kažu da se radi o potpuno različitim životinjama.
Prilog možete pogledati na sledećem linku:
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
