Smrdibuba (smrdljivi martin) oštećuje mnoge vrste voća, povrća, ratarskih kultura i ulaze u naše domove. Srećom postoji prirodna zaštita paradajza i drugih biljnih kultura od smrdibuba. Svake godine dopunjujemo članak, kako bi imali što više načina da ih se rešimo brzo, na proverene i prirodne načine.
Odrasle jedinke smrdibube prezimljavaju ispod kore osušenog drveta, u drvenim gomilama, uz uzglove zgrada… Gde god da se sakriju tokom zime, pojaviće se u rano proleće i početi sa ishranom.
Kada se stvore uslovi, počinje parenje. Poput cvrčaka, smrdibube cvrkuću trljajući noge pokušavajući da privuku partnere. Takođe, puštaju specifičan miris feromona, zbog koga su dobile ime. Ženke polažu oko 150 jaja u grozdu, na lišće biljaka, grane drveća… Grozdovi mogu da budu žuti, smeđi, beli ili ružičasti.
Parenje se može nastaviti tokom sezone, te se javljaju različiite generacije u različitim fazama razvoja tokom leta. Populacija se povećava, što rezultira sve većim brojem ovih štetočina, kako sezona odmiče i usevi rastu i sazrevaju.
Smrdibuba (smrdljivi martin) pravi veliku štetu
Najviše napada jabuke, kruške, boraniju, kukuruz, breskve, paradajz, papriku… U nešto manjoj meri jede i kajsije, borovnice, karfiol, brokoli. Hrani se na taj način što svojim ustima probija koru ovih biljaka i onda sisa sokove iz njih.
Odlika smrdibube (smrdljivog martina) je veliki apetit i velika brojnost, a hraniće se iz bilo koje biljke koja im odgovara. Vole mesnati, sočan deo plodova, ali svoju ishranu vrlo lako prilagođavaju tokom sezone kako plodovi gube vlagu.
Šteta na usevima uzrokovana smrdibubama dovodi do ranog propadanja i kvarenja. Osim što svojim ubodom oštećuje plod, insekt ubrizgava i probavni enzim koji uzrokuje promenu boje, šireći se kroz vaskularni sistem biljke. Kada imaju izbor, pre će izabrati plod umesto lišća, a neće zaobići seme, ni stabljiku.
Štete na kupusu i ostalom lisnatom povrću mogu da se uoče po sivim i bež mrljama. Kukuruz koji su napale smrdibube ima će tamne mrlje na stabljikama i deformisane klipove kojima nedostaju zrna. Koža voćki postaće smeđa na mestima na kojima su se smrdibube hranile. Paradajz će imati tamniju modricu oko mesta gde je ova štetočina ubola.
Zaštita od smrdibuba
Ukoliko imate u bašti bubamare i paukove, radujte im se, pogotovo kada biljke počinju da donose plodove. Ovi predatori su prirodni neprijatelji smrdibubama.
Strategija u borbi protiv ovih štetočina počinje prilikom planiranja bašte. Naime, ove štetočine jako vole blitvu i neven, te ih treba posaditi oko kultura koje želite da zaštitite, jer će pre otići na ove biljke, nego na paradajz ili papriku.
Kako biste kontrolisali brojnost smrdibuba (smrdljivog martina) možete primeniti i ove mere:
- Držite njivu ili baštu i područje oko bašte čistim od visoke trave, oborenih grana i bilo kog prirodnog smeća kako biste im uskratili mesto za zimovanje.
- Koristite lepljive trake i zamke da biste otkrili njihovo prisustvo.
- Primenjujte dobre prakse organskog uzgoja: izgradnja tla, uravnoteženo upravljanje hranljivim sastojcima i vlagom, te primenu komposta. On pomaže biljkama da budu jake i da se same izbore sa štetom koja je nastala zbog aktivnosti smrdibuba.
- Napravite preparat od ljuski crnog luka. Dovoljno je samo 200g lukovine da se prelije sa 10 litara vrele vode i ostavi se da stoji 5 dana.
- Smrdibuba ne podnosi miris belog luka i nane. Četiri čena se isecka ili zgnječi i stavi u pola litre vode da odstoji 24 sata. Nakon toga se isprskaju biljke, a ako su se pojavile u kući naprskaju se sva mesta gde smrdibube mogu da uđu. Umesto belog luka, za kuću možete da koristite eterično ulje nane.
- Kaolin bela glina pravi fini film oko lišća i plodova, te ne dozvoljava štetočinama da se hrane. Sa druge strane povećava fotosintezu i podstiče zdrav rast voćaka i drugih biljaka. Ona se prska povremeno tokom sezone na mestima gde smrdibube nanose najveću štetu.
Dodatni savet:
Insekticidni sapun i neem ulje su, takođe, jako efikasni, posebno rano u sezoni.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
