Nekoliko dana od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, doneta je i odluka o zatvaranju pijaca u većim gradovima, kao što su to Beograd, Niš, Novi Sad. Taj primer su zatim sledili i manji gradovi, te su pijace u većini naselja zatvorene. Takva odluka zadala je ozbiljan udarac malim i srednjim proizvođačima povrća koji su bukvalno izgubili tržište, ističe predsednik Udruženja povrtara Glogonj, Danail Vučkovski.
“Pijaca je naše glavno tržište i njihovo zatvaranje je nama stvorilo nerešiv problem. Povrće koje je dospelo sada u plastenicima: zelena salata, mladi luk, rotkvice, mi sada nemao kome da prodamo. Tu su ulaganja višestruko veća, jer se radi o proizvodnji u zatvorenom. Stvoriće se veliki viškovi, a ulaganja su znatna, te sada ne znamo kako ćemo taj gubitak nadoknaditi.” – ističe Vučkovski.
Nakon zime, ovo prvo, mlado povrće povrtarima donosi i neke prve novce koje oni ulažu u dalju proizvodnju. Te će biti teško bez toga nastaviti sa radom, dodaje Vučkovski. On smatra da je zatvaranje pijaca bilo nepotrebno, jer ljudi sada kupuju isključivo u marketima.
“Nisam stručnjak za to, ali mislim da je bilo bezbednije kupovati na pijacama, nego u marketima. Pijaca je na otvorenom, tezga stvara tu neophodnu razdaljinu između kupca i prodavca, te mislim da ih nisu morali zatvoriti.” – dodaje Vučkovski.
DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU
Veliki proizvođači povrća snabdevaju upravo velike lance super marketa, te oni nisu toliko na udaru ovih mera. Direktne štete imaju mali i srednji proizvođači, smatra profesor sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, Žarko Ilin. Sa druge strane, porodice imaju velike potrebe za povrćem i voćem, posebno tokom ove pandemije kada se i savetuje veći unos vitamina i minerala.
“Svetska zdravstvena organizacija savetuje da se unose vitamini i minerali. Izračunato je da je na mesečnom nivou za jednu četvoročlanu porodicu potrebno oko 60-70 kilograma povrća i voća. Veliki proizvođači snabdevaju markete, te su marketi izuzetno dobro snabdeveni. Problem imaju mali i srednji proizvođači koji su robu plasirali na pijacama, te su oni na udaru ovih mera. Neki su se organizovali, te kupci kupuju direktno od njih, i to je za svaku pohvalu. Kupovina direktno od proizvođača bi trebalo primenjivati i kada nije vanredno stanje.” – smatra profesor Ilin.
Apeluje se i na društvenim mrežama da se kupuje direktno od proizvođača, ne bi li se na taj način smanjila šteta, međutim, Vučkovski smatra da to nije rešenje.
“To apsolutno ne može biti rešenje ovog problema, jer su proizvođači na selu, a kupci u gradu. Osim toga, niko od nas nema tako širok asortiman da bi jedna porodica kupila sve što joj je neophodno kod jednog proizvođača.” – dodaje Vučkovski.
Naš sagovornik smatra da je, ako se vanredno stanje oduži, neophodno da se proizvođači organizuju, možda naprave i neku aplikaciju za prodaju, što apsolutno nije jednostavan zadatak, a povećava i same troškove, dodaje Vučkovski.
