Srbija se odrekla dogovorne ekonomije pre 20-30 godina, a sada se ponovo meša i dogovara sa primarnim proizvođačima o subvencijama i cenama. U poljoprivredi Srbije nema sistemskih zakona koji dugoročno uređuju tu granu privrede, već se sve rešava uredbama, dogovorima, pa bi i sada država trebalo da se umeša i sa mlekarama dogovori otkup viška mleka od domaćih proizvođača i isuši ga za robne rezerve, umesto što subvencioniše konditore da oni odustanu od uvoza i preuzmu to mleko, rekao je agroekonomista Milan Prostran.
Vlada Srbije donela je pre nekoliko dana uredbu kojom je utvrđena interventna mera podrške proizvođačima konditorskih proizvoda za otkup mleka u prahu domaćeg porekla, od 710 dinara po kilogramu, pri čemu ukupna vrednost državne podrške iznosi 500 miliona dinara.
“Kada se već meša u poljoprivredu, država bi trebalo da otkupi viškove mleka na tržištu, isuši ga u mleko u prahu i odloži u robne rezerve, umesto što nudi konditorima subvencije da oni ugovore sa tri mlekare, koje se u Srbiji bave sušenjem mleka, otkup potrebnih količina i da odustanu od uvoza”, rekao je Prostran.
On ističe da ne razume kako će se iz raznih krajeva Srbije višak mleka razvoziti u tri mlekare, a da je još nejasnije kako motivisati konditore, kao samostalne privredene subjekte da odustanu od već uhodanog uvoza, verovatno jeftinijeg mleka u prahu nego na domaćem tržištu.
Podsetio je da je predsednik države prošle godine zbog straha od nestašice osnovnih namirnica dao nalog da se uveze mleko u prahu. Tada je Imleku data dozvola da za robne rezerve uveze 3.000 tona mleka iz Poljske, a Laktalis oko 6.000 litara iz Češke, tokom tri meseca.
Ne zna se ko pije, a uglavnom plaća seljak
Dodao je da su „privatizacijom pokidani proizvodni lanci, pa se ne zna ko pije ko plaća, a uglavnom plaća seljak“. Teško je, kako je rekao, objasniti da Srbija „ne može da se izbori“ sa mlekom od 200.000 krava muzara, a krajem 1990-tih je imala 900.000 i nije imala problem.
Tokom 2021. godine u Srbiju je uvezeno 3.249 tona mleka u prahu, a za osam meseci prošle godine količina uvezenog mleka u prahu se više nego udvostručila – na 7.077 tona. Za to je plaćen trostruko veći iznos, ukupno 27,9 miliona evra.
Prostran je rekao da država sada sa proizvođačima o mnogim pitanjima dogovara, pregovara, ubeđuje, donosi uredbe i da to ne može, a da ne stvara probleme i da kada poveća subvencije jednima ne motiviše da traže i drugi. Zbog toga su, kako je rekao, potrebni sistemski zakoni da bi se unapred znalo sa čime proizvođači mogu da računaju.
Struka se ne pita, a problema mnogo
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Denis Kučević rekao je da je Srbija zapostavila mlečno govedarstvo i da ima mnogo razloga zbog kojih je taj sektor poljoprivrede propao, od toga da su proizvođači needukovani, da nisu na vreme uspeli da se prestroje, da su usitnjeni i bez odgovarajuće podrške subvencijama, do problema sa uvozom.
„Mlečno govedarstvo je propalo jer se godinama ne vodi politika kakva bi trebalo“, rekao je Kučević iz departmana za stočarstvo.
On je kazao da bi više ministarstava trebalo da se bavi poljoprivredom da bi rešilo probleme, ne samo direktno u toj grani nego i migracije sa sela odakle su otišli mladi, a poljoprivredom se bave ljudi od 60 godina.
Istakao je da bi država sada trebalo da otkupi viškove mleka i isuši ga za robne rezerve.
Kučević je rekao da stručnjake sa poljoprivrednih fakulteta i instituta niko iz vlasti ne konsultuje prilikom donošenja odluka.
„Niko nas iz vlasti ne konsultuje, za mišljenje nas samo novinari pitaju. Predlagali smo neke mere, ali odluke se donose, ne retko, bez mišljenja stručnjaka“, rekao je Kučević.
Izvor: Beta
