Porodica Bohuš iz Gložana se mlečnim govedarstvom bavi unazad više od 30 godina, a farmu je osnovao Miša Bohuš sa, kako kaže, dve krave. Danas proizvodnju vode njegov sin i unuk koji su hrabro nastavili očevim i dedinim stopama.
“Sve je počelo 80-tih godina, kada sam napustio posao u Novom Sadu i rešio da se bavim stočarstvom. Da, bila je to hrabra odluka. U stočarstvu nema odmora, 365 dana u godini, tri radne smene.” – kaže deda Miša.
Međutim, to ih nije omelo. Puno su i vredno radili, a to je vrlo brzo donelo uspeh koji je često nagrađivan brojnim priznanjima. Miša kaže da je u njegovo vreme bilo sigurnije, dok se danas krivac za brojne probleme u poljoprivredi nikada ne pronađe. Pa ipak srećan je što su sin i unuk nastavili njegovim stopama.
“Stočarstvo nam je u krvi. Naši preci su se time bavili, bilo je pašnjaka, bilo je stoke, jer ko je imao stoku i zemlju, taj nije bio gladan.” – dodaje naš sagovornik.
IZ TOG KOLA SE TEŠKO IZLAZI
Međutim, danas možda i nije baš tako. Puno je problema koji prate domaće stočarstvo, dodaje Mišin sin, Mihal, ali ne predaju se. Rade, unapređuju, jer se iz ovog kola teško izlazi.
“Prošle godine smo Somboledu dali 900 hilada litara mleka, i još jednoj privatnoj mlekari 300 hiljada litara. Ove godine će možda biti i nešto više.” – kaže Mihal.
Bohuši su kupili jednu farmu u Mladenovu, gde su preselili muzare. Reč je o velikoj farmi rađenoj planski, te njihove krave tamo zaista uživaju. E sad, da li je to bila pametna odluka, Mihal nije siguran, jer je cena mleka od ove godine niža, dok je sve ostalo poskupelo.
“Smanjili su nam cenu mleka za dinar. Mlekara sa kojom sarađujemo je dobra, redovne su isplate, ali kažu da se mleko ne kupuje, da su rafovi puni. Imamo neke informacije da se mleko za preradu uvozi iz Mađarske. Trenutne cene žitarica su dobre za ratare, ali su za nas stočare pogubne. Sada bismo mi morali brzo reagovati, staviti krave na ispašu, a viškove žitarica prodati, kako bismo preživeli. A kada kravu koja daje 30 litara staviš na takav režim, vrlo brzo će podbaciti.” – kaže Mihal.
ŽITARICE SKUPE, MLEKO JEFTINO
Proizvođači mleka su zbog toga u velikom problemu, a matematika je nemilosrdna, dodaje naš domaćin.
“Svu hranu provlačimo kroz mleko, a gledajući cene trenutne, 12 miliona godišnje smo u gubitku.” – ističe Mihal.
Ono što najviše muči naše domaćine je raspodela državne zemlje, gde oni kao stočari, proizvođači mleka pre svega, nemaju obećane prednosti, a u opštini kojoj pripadaju je puno zemlje vraćeno restitucijom.
“Ministar je jednom prilikom rekao: pa koji to farmer ima 300 krava, a nema 300 hektara zemlje? A ja sam mu rekao: pa ministre, onaj ko ima 300 hektara zemlje, taj ni ne razmišlja o kravama. Bez državne zemlje i sa ovom cenom mleka, ne moguće je zadržati stočarstvo. Najavili su da državna zemlja od ove godine ide na 10 godina, što je dobro ako bude, ali evo ga jun mesec, a mi još ne znamo ni koliko ćemo zemlje dobiti, niti da li ćemo je dobiti. Mi u avgustu moramo zasejati lucerku, a ne znamo ništa. Znači, država mora biti konkretnija. Ako u našoj opštini nema dovolno zemlje, zašto ne možemo da licitiramo u susednoj? Ako nam ne treba stočarstvo, onda neka to javno kažu.” – smatra naš domaćin.
MLAĐI NARAŠTAJI VOLJNI DA NASTAVE PORODIČNU TRADICIJU
Uprkos brojnim problemima, Mihalov sin je rešen da se bavi stočarstvom, da sa ocem pokuša da prevaziđe nabrojane prepreke, ali se nada da će i sistem uvideti probleme na terenu, ali to se mora dogoditi u što skorije vreme, ističu Bohuši.
“Kada bi sve bilo malo transparentnije, bilo bi perspektive, samo da znamo na čemu smo. Puno je tu nekih obećanja, i mada ne smatram da sve treba da dobijemo, ali samo da znamo na čemu smo, da možemo planirati. Sve se završava u nekim zadnjim rokovima, kao što je to sa dodelom državne zemlje, neizvesnost je velika.” – kaže Mihal mlađi.
Naši domaćini se ne predaju. Potpuno su predati ovome, mlađi naraštaji takođe, ali se baš zbog budućnosti i opstanka nadaju da će sistem mladima dati vetra u leđa, kao što je Mihal mlađi rekao, nedostaje samo sigurnosti, dugoročnije strategije kako bi mogli uvideti da li se njihovi planovi i ambicije slažu sa tom poljoprivrednom strategijom. Posla se ne boje, ali reč je o zahtevnoj grani stočarstva u kojoj ste 365 dana u godini, a da biste sve to izdržali, motiv ne sme da izostane.
