Mlečno govedarstvo postaje „sirovinska baza“ za tov bikova
U poslednjih nekoliko godina, mlečno govedarstvo u Srbiji je u velikoj „defanzivi“, jer je niska otkupna cena mleka uslovila da mnogi stočari odustanu od proizvodnje mleka. Mala zarada, rizik, svakodnevni poslovi u štali koji ne poznaju ni vikende ni praznike, te poslovanje na granici rentabilnosti, dovode do konstantnog osipanja broja mlečnih grla. Manjak krava povukao je sa sobom i manjak teladi, a to se automatski odrazilo i na tovno govedarstvo: prosečna cena teladi kreće se od 500 do 550 evra, što umanjuje zaradu u tovu bikova.
– Imamo 20 muznih krava, njih petnaestak su na muži, ostale su zasušene. Dnevno proizvedemo nešto preko 200 litara mleka – kaže Saša Vuković, mladi poljoprivrednik iz salašarakog naselja Gradina kraj Sombora. – Do 2015. godine otkupna cena je bila oko 38 – 39 dinara, s njom smo bili zadovoljni. Međutim, kako je početkom 2016. krenuo uvoz mleka, to je oborilo cenu ispod 30 dinara. Sada je cena oko 33-34 dinara, uvećana za 7 dinara premije od države, ali ni to nije konstantno: bude takvo mesec – dva, pa onda padne na 31 dinar (bez premije)… Malo je to, malo šta ostane od zarade – tvrdi Vuković.
Sve to uzrokuje da mnogi stočari, kao i Saša Vuković i njegova porodica, ozbiljno razmišljaju da napuste mlečno govedarstvo, te da rade samo tov bikova.
Ipak, benefit u mlečnom govadarstvu je što mušku telad koja mogu da se upotrebe u tovu ne treba kupovati. Kada bik dostigne pravu težinu i ide na klanje, za njega se može dobiti oko 1.000 evra. Gruba računica kaže da ako se tele kupi za 500 evra, uz hranu, veterinarsku negu i ostale troškove, zarada je oko 200 evra po jednom grlu. Ako se tele proizvede na vlastitoj farmi, zarada je barem duplo veća.
Tako se dolazi do proste računice: da bi se više zaradilo na tovnim grlima, glavnu „sirovinu“ za tov – telad, jeftinije je proizvoditi kroz mlečno govedarstvo nego kupovati na stočnim pijacama. Uštedi se, generalno, i na taj način što govedarstvo donosi i velike količine stajskog đubriva, koje kada se baci na njive snabdeva zemlju organskom materijom, pa ne treba bacati veštačko đubrivo.
