Holandija kao jedna od najrazvijenijih poljoprivrednih zemalja u svetu, mogla bi u mnogo čemu da nam posluži kao model i uzor. Često se o ovoj „zemlji u rupi“, koju su generacije otimale i štitile od mora, govori kao o zemlji čiju razvijenost još uvek ne možemo da pojmimo. Zemlja lala i cveća, pretvorena je u jednu veliku baštu Evrope po čijim prostranim i zelenim pašnjacima krave slobodno šetaju i daju visoku mlečnost o kakvoj naš seljak može samo da sanja.
Znanje i udruživanje
Osim cveća u Holadniji se sa podjednakim uspehom gaji krompir i prave sirevi. Sami Holanđani ne kriju činjenicu da sve što se kod njih može videti na njivama, pašnjacima i farmama bazirano je na dugogodišnjem radu prethodnih generacija koje su uložile mnogo truda i novca.
Prevashodno, celokupan uspeh počiva na znanju i neizostavnom zadrugarstvu, bez koga nije moguće ništa da se uradi. Holandski farmeri su oduvek bili školovani, pa zato danas koriste najnovije tehnologije u poljoprivredi.
Jedan holandski seljak, u proseku, proizvede hrane za oko 200 potrošača, i što je najzanimljivije, svi oni pripadaju nekoj zadruzi. Nije država jedina zaslužna za napredak poljoprivrede. Pre bi se moglo reći da su sami Holanđani birali i kreirali vlast koja usmerava i pomaže nastojanje holandskih seljaka da što više izvuku iz zemlje koja pliva u vodi i da je otmu od iste.
Svaka zemlja,a pogotovo Srbija, koja se trudi da unapredi i razvije svoju poljoprivredu, kako bi seljaci postali školovani i bogati, treba da ima ispred sebe ovakav jedan model, koji bi poslužio za uzor.
Primer Holandije vidljiv i u drugim zemljama
Ovakav primer može još da se vidi i u drugim razvijenim agrarnim zemljama poput Nemačke, Italije ili Danske. U svakoj zemlji sa razvijenom poljoprivredom seljaci su u školi učili kako se radi, da bi se potom ujedinili kada nešto kupuju, prodaju ili zajednički dogovaraju o visini cena i plasmanu. Seljaci u ovim zemljama su postali važan faktor i snaga koju država uvažava i prihvata kada sa njima dogovara o daljem razvoju i strategiji (koje kod nas još uvek nema).
U Srbiji je slika ipak nešto drugačija. Mnogi poljoprivrednici i dalje sede skrštenih ruku i čekaju da vlast potpiše povoljne i rentabilne cene i otkupi viškove ili odobri povoljne zajmove. Malo ko pominje šta sam namerava da učini za svoj napredak i boljitak. Niko ne govori o znanju i obnovi zadruga u selima. I dok tako razmišljaju i čekaju da država nešto učini, vreme prolazi, a Holadnija, Italija, Nemačka, i druge razvijene i bogate zemlje za nas ostaju daleka i nedosanjana ideja koju bi smo mogli mi sami da sprovedemo u delo. Možda.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno, samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
