Prema postojećoj statistici, od poslednjih 30 godina, proizvođači u Srbiji borili su se sa aprilskim mrazevima čak 18 godina.
Prve dane marta poput većine stanovnika Srbije, ni poljoprivrednici nisu dočekali sa osmehom. Jake vejavice i veliki snežni pokravač praćen debelim minusom, još se ne zna da li će i kakve posledice po poljoprivredne kulture ostaviti. Kada je povrće u pitanju, po stručne savete otišli smo kod profesora Žarka Ilina sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Po svemu sudeći kaže profesor Ilin, bojazni za povrtarske kulture na otvorenom nema, ali ukoliko se u plastenicima u ovom periodu godine i usled ovih vremenskih prilika, ne primeni adekvatna zaštita, povrtarske kulture iz plastenika mogle bi pretrpeti štetu i do 20 odsto.
Mart – mesec najvećih i poslednjih minusa?
Klimatske promene su i dalje nepredvidive te i pored napredne tehnologije, ni ovoga marta ne možemo znati da li će ovo biti mesec najvećih i poslednjih minusa u susret proleću. Ilin kaže da stoga agronomi u susret svakoj novoj poljoprivrednoj sezoni, moraju spremati i nove strategije delovanja, baš zbog ovakvih i sličnih vremenskih prilika.
Negativne efekte niskih temperatura podseća profesor Ilin, osim neposrednog pokrivanja povrtarskih kultura, takođe je moguće rešiti i mikrokišenjem ili mikrocevastim navodnjavanjem.
Kada je reč o povrtarskoj proizvodnji u zaštićenom prostoru, moguće je i uz pomno praćenje vremenske proizvodnje biljke zaštititi od promrzavanja ukoliko se sa navodnjavanjem krene dva tri dana ranije. U slučaju već vlažnog zemljišta, dnevna sunčeva svetlost i toplota se na taj način akumuliraju tokom dana i oslobađaju toplotnu energiju u neposrednoj blizini biljaka čime je moguće podići temperaturu u proseku od 0,9 do 1,2 stepeni što je ponekad sasvim dovoljno da se biljke sačuvaju od mraza. Sa druge strane, kada je reč o povrtarskoj proizvodnji na otvorenom prostoru u ovakvim vremenskim prilikama i u ovom periodu godine, paljenje žetvenih ostataka je takođe znalo da da rezultate.
Poslednji sneg – nove zalihe vode
Iako je veliki snežni pokrivač gotovo sve iznenadio, on ne mora biti nužno zlo kaže profesor Ilin. Naprotiv, jer je prošla poljoprivredna, jedna od izuzetno sušnih godina iscrpela sve zalihe vode u zemljištima Srbije, tako da ovaj sneg može već sada stvoriti nove i donekle oporaviti zemlju.
Kada je naredni period u pitanju i početak setve za proizvodnju rasada povrtarskih kultura koje će se proizvoditi na otvorenom polju, profesor Ilin savetuje da se nakon povlačenja snega, plastenici dobro pripreme i nakon postignute temperature od 18 do 20 stepeni u njima, sa setvom se procenjuje, može krenuti već oko 10. marta.
Preporuka je da se svi pripreme i za dodatno zagrevanje plastenika, jer će se jedino tako smanjiti vlaga u njima, odnosno pojava kondeza na biljkama, odnosno uslova za pojavu prouzrokovača bolesti.
