U grupi salaša pod imenom Rančevo u blizini Sombora, verovatno se nalazi najveći broj odgajivača muznih krava na tako malom prostoru u seloj Srbiji. Govedarstvo je ovde tradicija, decenijama unazad svakodnevni posao. Kako se snalaze i opstaju tamošnji stočari, razgovarali smo sa Stevicom Rakićem, meštanom Rančeva.
Ipak, za proizvođače mleka ovo nisu najsrećnija vremena, pa ovaj stočar, kao i mnogi koji se bave govedarstvom, kombinuje uzgoj mlečnih i tovnih goveda. No, rasni sastav ukazuje da je akcenat na proizvodnji na mleka.
Sa junicama, steonim grlima i teladi, na farmi Rakića nalazi se oko 150 goveda. Ratarska proizvodnja je podređena govedarstvu. Ovaj proizvođač ima 40 hektara svoje zemlje, ali iako su stočari došli do nekih parcela na osnovu prava prečeg zakupa, na ostalim licitacijama u 2017. godini nisu mogli da dođu do oranica. Visoke cene zakupa do čak 85000 dinara po hektaru, računica je pokazala neisplativost.
Posle čudnih licitacija, svojim njivama Stevica je dodao 56 hektara zemlje dobijene po pravu prečeg zakupa, te je na njima sejao sve ono što je potrebno za ishranu goveda na farmi. Seje suncokret, pšenicu, kukuruz i lucerku. Pšenicu menja za stočno brašno, kukuruz u silažu, suncokret za suncokretovu sačmu. I sav taj krug radi dobre i kvalitetne ishrane goveda.
Cena mleka je stočarima nesporno niska, jer većina njih se za mlečno govedarstvo odlučila kada su cene bile veće i cela proizvodnja profirabilnija. U takvoj konstalaciji stvari, kako opstati na tržištu?
Ipak, kada se povežu nekoliko segmenata proizvodnja, neke uštede mogu da se ostvare. Tako se u mlečnom govedarstvu proizvode muška telad koja odlaze u tov, a kompletna govedarska proizvodnja stvara stajnak, vredno đubrivo koje kompenzuje upotrebu takozvanog „veštaka“. Ali, tu se opet vraćamo na probleme u vezi sa zakupom zemljišta, pa se dragoceno organsko đubrivo, što je apsurd, javlja kao višak!
Dok je na većini njiva u Srbiji nedostatak organskog đubriva postao alarmantan, na šta upozoravaju i stručnjaci, sa druge strane stočari su ponekad, kao u slučaju proizvođača mleka iz Rančeva, prinuđeni da prekomerno đubre njive stajnjakom, jer ne znaju šta će s njim. Ovo jasno upućuje da u sistemu nešto ne štima, a za početak, valjalo bi razmisliti da se poljoprivrednicima omogući zakup zemlje na više godina, umesto na samo jednu sezonu.
