Niske temperature posle mirovanja voćaka su jedan od ključnih faktora za smanjenja voćarske proizvodnje. Ove godine, prolećni mraz je već naneo štetu trešnjama i kajsijama.
Niske temperature između 3. i 4 aprila nanele su štetu ranim sortama trešnje, dok se ostalo voće provuklo i to zahvaljujući voćarima koji su na vreme preduzeli mere zaštite i zadimnjavanjem spasli rod od niskih temperatura, dok na plantažama imaju postavljene skupe anti frost sisteme – izjavio je za Dnevnik stručnjak za voćarstvo prof. dr Zoran Keserović.
On kaže da su najmanje stradale trešnje sorte regina i karmen, dok se kod trešnje lapins i eli roli oštećenje kreće od 45 do 60 odsto. Prema njegovim rečima, baš kod trešnja se poslednjih godina primenjuju novije tehnologije, ali se napravio propust prilikom izbora sortimenta.
Ranije su, naveo je, od mraza stradale kajsije u subotičko-horgoškoj regiji. Izmrzavanja se kreću od 20 do 90 odsto u zavisnosti do sorte, kvaliteta zemljišta i položaja zasada.
„Najsigurnija mera za sprečavanje nastanka štete od mraza je preventivna, a to podrazumeva izbor voćne vrste i sorte u zavisnosti od agroekoloških uslova, izbor lokaliteta, pri čemu osetljive voćne vrste ne treba gajiti u regionima sa učestalom pojavom niskih zimskih temeratura i prolećnih mrazeva. Postavljanjem sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža, antifrost sistema… smanjuju se rizici. Međutim, radi se o skupim investicijama koje su rentabilne samo u agroekološkim uslovima koje odgovaraju odabranim voćnim vrstama“, navodi Keserović.
Nažalost, ističe Keserović, imamo mnogo podignutih zasada na neodgovarajućim lokalitetima koji neredovno donose rod, daju niske prinose ili lošiji kvalitet plodova. Primeri za to su zasadi kajsija, bresaka ili trešanja u ravnici ili sadnja voćnjaka na zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda, usled čega dolazi do sušenja stabala.
Izvor: Dnevnik
