Lovor višnja je zimzeleni grm koji u proleće proizvodi nežne bele cvetove slatkog mirisa. Brzo raste i mami ptice svojim crvenim plodovima nalik višnji. Svakako, ova biljka može da bude koristan i atraktivan dodatak dvorištu, ali pre nego što je kupite u rasadniku, treba uzeti u ozbir i njene druge, ne tako prijatne karakteristike.
Lovor višnja ima sjajne, tamno zelene kožaste listove koji jako podsećaju na lovorov list, dok bobice podsećaju na višnje, pa otuda i naziv lovor višnja. Važna stvar koju treba znati, to je da je cela biljka otrovna. Listovi sadrže otrovne glikozide kojima se bore protiv neprijatelja, dok u plodovima ima amigalina koji se pretvara u cijanovodoničnu kiselinu. Hemijski sastav u listovima je toksičan, ali i razlog što listovi imaju prijatan miris badema kada se zgnječe. Prema web stranici The Poison Garden, naučnici su jednom prilikom koristili zgnječeno lišće lovor višnje da bi ubili određene insekte bez nanošenja vidljivih oštećenja. Deci su posebno interesantni njeni plodovi, crvene bobice.
Osim njene toksičnosti, druga potencijalno nepoželjna osobina lovor višnje je sklonost invazivnom rastu. Ukoliko ste spremni da ovaj grm držite pod kontrolom i sprečite kućne ljubimce ili decu da nešto od njega konzumiraju slobodno možete da ga dodate u svoj vrt ili dvorište, gde će pokazati svoj talenat za snažno širenje i dati prepoznatljiv vizuelni pečat svojim izgledom.
Dobre osobine lovor višnje
Postoji otprilike 40 različitih vrsta ove biljke, što pruža obilje izbora za različite namene. Najčešće se koristi kao živa ograda, zaštita od jakih vetrova ili buke (što je idealno za dvorišta koja su blizu puteva), a može se koristiti i kao pojedinačna ukrasna biljka. Zatim, lovor višnja je otporna na zagađenja, a privlači leptire, pčele i ptice. Može da se razmnožava deljenjem korena ili semenkama.
Veoma je tolerantna i prilagodljiva biljka. Uspeva i na osunčanim mestima i u hladovini, a dobro podnosi niske temperature. Takođe, nije izbirljiva ni po pitanju tla. Ipak, treba znati da će na suncu biti gušća.
Najčešće se koristi kao živa ograda, jer može da dostigne visinu do 5 metara u punoj zrelosti, pa je korisna kao pregradni element ili za uzgoj uz granicu sa drugom parcelom. Vrlo je laka za održavanje. Potrebno je redovno zalivanje i orezivanje jednom do dva puta godišnje.
Kremasto beli grozdovi koji se pojavljuju u proleće imaju nežan, sladak miris, a pčele ih obožavaju. Bobice koje se pojavljuju u jesen, menjaju boju iz crvene u crnu kako sezona prolazi, što takođe pruža lep vizuelni doživljaj i privlači ptičice.
Orezivanje lovor višnje
Orezivanje se može obaviti oštrim makazama za orezivanje. Ako je reč o mladim biljkama, pored visine orezuju se i bočno kako bi se podstaklo dodatno granjanje i gustina. Prvo orezivanje se radi u martu, a drugo u maju, nakon cvetanja. Nakon što živa ograda dostigne željenu visinu redovno se orezuju ivice 2 puta godišnje i to nakon cvetanja u maju i još jednom u septembru. Na svakih pet godina se proređuje središte grma da bi se napravio prostor za nove mladice.
Izvori: Gardenista / Best4hedging
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
