Naglo i brzo sušenje šimšira ili žive ograde najčeše je posledica štete koju nanosi šimširov plamenac. Pojavljuju se kraj marta- april, te je pravo vreme da se reaguje.
Sušenje šimšira ili žive ograde može da se zaustavi, ako se na vreme reaguje. Najčešće je uzrok šimširov plamenac (šimširov moljac). U pitanju je izuzetno invazivna vrsta poreklom sa prostora Koreje, Japana i Kine. Kod nas je došla pre nekoliko godina i izazvala pravi šok širom naše zemlje, jer je za samo nekoliko dana u stanju da pojede kompletnu lisnu masu i uništi ceo šimšir ili gajenu živicu.
Šimširov plamenac je leptir bele boje, sa smeđom trakom duž ivice krila i crne glave. Šimšir uništavaju kada su u fazi gusenice. Izvode 3 generacije tokom godine i ta zadnja prezimljava između listova šimšira ili blizu biljke.
U rano proleće, kada temperatura poraste iznad 7 stepeni (mart, početak aprila, zavisno od godine) gusenice izlaze iz čaure i počinju da jedu lišće šimšira ili žive ograde. Jako brzo rastu i apetit im stalno raste. Krajem maja prelaze u stadijum lutke. Sakrivaju se između lišća šimšira, u kokonu sačinjenom od svilenih niti. Početkom juna izležu se leptiri, a nakon parenja ženka polaže jaja na naličju lista. Sredinom juna stiže druga generacija. Odvija se ceo proces i ponovo polažu jaja u septembru, oktobru.
Mere zaštite šimšira od šimširovog plamenca
Neophodno je pregledati šimšire. Razgrnite grane, jer se prvo hrane unutrašnjim listovima. Zbog toga spolja može da izgleda sve u redu, a da zapravo postoji problem. U unutrašnjosti se vide prve štete, kao i prisustvo mladih gusenica. Inače su zelene boje, te ih je teško primetiti.
Ukoliko je napad jak, odnosno broj gusenica je veliki, primetićete svilenkastu paučinu. Takođe, sa spoljne strane, kada se sagnete primetićete da se osušilo lišće na dnu šimšira. Treba napomenuti da su ose prirodni neprijatelji ove štetočine. Ukoliko ih vidite da lete oko šimšira, znaćete šta je u pitanju.
Kod nas ne postoji preparat koji je namenjen isključivo ovoj štetočini, ali postoje efikasne mere i preparati koji se mogu koristiti.
S obzirom da se gusenice ne razvijaju istovremeno, često se dešava da neka preživi, te suzbijanje šimširovog plamenca ne može da se obavi jednokratno. Zato je neophodno biljke pregledati na dve-tri nedelje, a mere zaštite sprovoditi čim primetite bilo šta od gore navedenog.
To se može izvesti kombinacijom sledećih mera:
- Ispiranjem šimšira vodom pod velikim pritiskom, s tim da se gusenice moraju pokupiti i spaliti.
- Oštećene delove biljke treba odseći i spaliti.
- Ukoliko su gusenice male, može da se primeni biološki preparat na bazi m. Bacillus thuringiensis var. kurstaki (kod nas je to Lepinox plus).
- Ukoliko su gusenice veće i ima ih mnogo, mogu se primeniti preparati na bazi hlorantraniliprola, bifentrina, alfacipermetrina, dimetoata.
- U vreme poleganja jaja mogu se koristiti preparati na bazi a.m. piriproksifen, koji deluju na jaja i mlade gusenice.
Nakon nedelju dana od prvog prskanja, preporuka je da se šimšir isprska još jednom.
Tretman treba izvoditi u večernjim časovima, jer tada pčele nisu aktivne.
Ukoliko je moguće, posle tretmana žbun treba prekriti folijom dan-dva, jer će to da pospeši učinak preparata.
Izbegavati korišćenje nesektivnih insekticida, jer ćete sa njima uništiti i prirodne neprijatelje ove štetočine.
Ukoliko se ne primene mere zaštite može doći do nepovratne štete, jer starije gusenice, pored listova, proždiru mlade izbojke, pa čak i koru biljke.
Možda će vas interesovati još i: Tajne uzgoja vrhunskog prolećnog belog luka |
Kako ubrzati klijanje semena
T.T.
Preuzimanje teksta nije dozvoljeno bez navođenja linkovanog izvora.
